Nemamo više od čega da živimo

Nemaju novca ni za hranu ni za lekove: Zvezdana i Janoš Pap

Nemoćan i usplahiren, glava porodice, 56-godišnji Janoš, koji osim teško mentalno zaostale ćerke Julijane, ima i trojicu sinova, Kristijana, Imreta i Petera, od kojih su dvojica takođe psihički bolesnici. Janoš se stara i o 93-godišnjoj majci Eržebet.

Težak život i pretakanje nevolja s jedne na drugu stranu, ili narodski rečeno, iz šupljeg u prazno kao da polako uzimaju danak, jer je Janoš sve umorniji i bolesniji... Čak ni u najsrećnijim trenucima, a takvih je vrlo retko i mogu se nabrojati na prste jedne ruke, ne vidi izlaz. Janoš je bespomoćan jer ne može da obezbedi ni najosnovniju egzistenciju za svoje najbliže članove porodice, od kojih su dva sina i ćerka teški bolesnici, a i supruga boluje od multiplaskleroze...

- Muka do muke! Nevolja se na nevolju lepi, a i ja sam težak srčani bolesnik, ne može srce više da izdrži ove goleme nedaće. Lekari su mi odavno zabranili bilo kakav težak fizički rad, pa zato ni posao ne mogu da pronađem, a mučan ja, nisam ni za penziju! S druge strane, ne bi smeo ni da se nerviram, a kako? Pogledam u bolesnu decu, obolelu suprugu Zvezdanu i staru majku, niti imaju lekove, a bogami, sve ređe i jedemo. Cela porodica, a mnogo nas je, živimo od dodatka za bolesnu decu - kaže nesrećni Janoš i objašnjava da socijalnu pomoć već gotovo šest meseci ne primaju, jer su je izgubili.

- Jednostavno nemamo više od čega da živimo. Moja supruga Zvezdana je takođe teško bolesna, boluje od multiplaskleroze, a poslednjih 20-ak dana joj je izuzetno loše. Zgrčena je i samo spava, a i totalno je odsutna. Novca za lekove nemamo, a na poslednjem pregledu u Novom Sadu, lekar je prepisao čitav spisak novih lekova, kako da mu kažem da nemamo čime da ih kupimo, pa nije to njegova, već moja muka - neveselo kaže od života umorni Janoš dok mu pogled luta po sobi.

- Svaki dan bolesnu suprugu Zvezdanu vodim u Urgentni centar, maltene joj se iz dana u dan zdravlje pogoršava. Nekada vozilo Hitne pomoći dođe po nju, ali kasnije, kada završimo, neće da nas vrati, pa se pati sirotica moja nemoćna po gradskom prevozu. Za nju je to ogromno maltretiranje, sve to znam, ali moram nekako da je vratim kući - kaže dok mu suze izdajice klize niz obraze.

- S druge strane, kada je ne odvedem po terapiju, grize me savest. Jednog dana smo pešačili više od pet kilometara, koliko nam treba od kuće do zrenjaninske bolnice - kroz plač priča Janoš Pap i nemoćno širi ruke pogleda uprtog u nebesa kao da traži pomoć...

- Mi smo izuzetno zahvalni čitaocima "Vesti" koji su već upoznati sa našom izuzetno teškom porodičnom situacijom i ne bih volela da neko reči mog zabrinutog supruga shvati pogrešno, jer se on sam bori za sve nas, ali ne može sam čovek protiv ovolikog bremena problema - jedva čujnim glasom kaže Zvezdana Pap, koju smo zatekli sa suprugom Janošem ispred zrenjaninske bolnice, koja je voljom sudbine postala sastavni deo njihovog svakodnevnog života...