Novo spomen-obeležje za stradale Srbe
- To će biti spomenik miru i on je prilog kulturi sećanja srpskog naroda na žrtve tog vremena - istakla je predsednica Komisije Jasmina Mitrović Marić.
Ideja za spomenik je potekla od Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji, a kao potencijalne lokacije pominju se Tašmajdanski park kod crkve Svetog Marka, i Ušće.
Predsednik Koalicije Miodrag Linta kaže da je namera da se prvi put posle oružanog sukoba na prostoru bivše Jugoslavije oda počast svim srpskim žrtvama.
U Beogradu, na Savskom trgu, međutim, već se nalazi spomenik "žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990 do 1999. godine", kako i glasi epitaf na ovom modernistički osmišljenom obeležju koji je od otkrivanja, marta 2012, podelio javnost.
Porodice stradalih su zamerile na njegovom izgledu, izostavljanju krsta, nedefinisanom natpisu, bez pominjanja da se radi o srpskim žrtvama i bez imena stradalih, pa su u znak protesta i sprečili tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da položi venac.
Spomen park u neposrednoj blizini beogradske železničke stanice zamišljen da objedini sećanja na ratne žrtve 90-ih, nije od naroda prihvaćen, pa danas retko ko od prolaznika koji žure na voz ili autobus zna čemu je namenjena vertikalna staklena ploča bez bilo kog obeležja. Spomenik žrtvama bez broja, rata bez naziva i otadžbine bez imena, kako su ga svojevremeno opisali kritičari.
Otkrivanje na dan "Oluje"
Miodrag Linta očekuje da spomenik, čije postavljenje tek treba da aminuje Skupština Grada Beograda, bude otkriven 4. avgusta.
- Tada ćemo obeležiti 20 godina od progona u "Oluji" koja predstavlja najveće etničko čišćenje jednog naroda posle Drugog svetskog rata - rekao je Linta koji je na sednici Komisije i obrazlagao ideju da se spomen obeležjem oda počast stradalim Srbima tokom oružanih sukoba na području današnje Hrvatske, BiH i Kosova i Metohije.