Radnici hoće kući iz Sibira, gazde ne daju
- Međutim, to nije moguće jer su pasoši kod gazde. Jasno je svima da je posao pogođen i da mora da se uradi po dogovoru, ma koliko radnici bili nezadovoljni i uplašeni zbog novonastale situacije - priča ovaj radnik na severu Sibira, gde je u utorak bilo minus 25 stepeni, a to zovu dobrim danom za rad.
Dok istraga o uzrocima stravičnog požara traje, u Beogradu, ispred firme Velestroj, u utorak se okupilo oko 80 radnika i zapalilo sveće za Mirka Matijevića (22) iz Batajnice, Branislava Arsića (22) i njegovog strica Miroslava (29) iz Zemuna, Dragana Marjanovića (49), Slavišu Kadića (55) iz Leposavića i Čedu Bogunovića (56) iz Nove Pazove. Okupljanje su iskoristili i da izraze revolt, optužujući rukovodstvo firme da ih vara i ne poštuje ugovore.
Povređeni radnici stigli u Beograd
Deo radnika koji su radili na poluostrvu Jamal stigli su u Beograd avionom iz Moskve. Među njima je bilo i onih koji su povređeni u požaru, ali kako je objasnio jedan od članova porodice stradalih radnika, zbog svega što su preživeli radnici nisu bili u stanju da razgovaraju sa medijima.
"Tuga je velika, vidite i sami. Nas sedmoro je došlo da sačekamo brata i sproveli smo ga na zadnji izlaz. Nije imao snage da govori", rekao je jedan od rođaka.
- Oni se bogate na našim leđima. Ugovor su ispoštovali samo prvog meseca. Izmišljaju neke kazne, a i ne isplaćaju sibirski dodatak, koji je 20 odsto - rekao je Sava Rakić.
Okupljeni radnici pokazivali su svoje radne knjižice, u kojima piše da su zaposleni u firmi Velestroj, ali vlasnik firme, prema njihovim tvrdnjama, otvorio je ćerku firmu Beometal stroj, gde je prebacivao radnike i pravio nove ugovore.
Kažu da je do njih stiglo nekoliko verzija o tome kako se desila tragedija na severu Sibira. Prema jednoj, vatra je buknula u prostoriji gde se suše radna odela zaposlenih. Prema drugoj, neko od radnika bacio je opušak, iako je pušenje zabranjeno.
U Sibiru je i dalje Lazar Arsić iz Zemuna, koji je u ovoj velikoj tragediji izgubio sina Branislava (22) i brata Miroslava Arsića (29). Iz bolnice je vraćen na gradilište, ali kako kažu njegove kolege, on samo ćuti na šta ga god ljudi pitaju, a da nisu njegovi najmiliji.
- Oni nisu mrtvi... Što mi ne kažete gde su ih odveli... Neću ni sa kim da pričam dok mi ne dovedete sina i brata - već dva dana vapi Lazar.
- Ne mogu da ga pošalju samog za Beograd jer se plaše da će se ubiti ako ostane sam. Poslaće ga kući čim mu nađu pratnju - rekao je jedan od Lazarovih kolega, zahtevajući anonimnost plašeći se gazda, koje su im poručile da nikakve izjave ne smeju da daju.