Sa državom propada i estrada

- Da estradu treba pročistiti, protresti i pretresti - treba. Svima je u interesu da se uvede red i pevačima, kompozitorima, tekstopiscima, aranžerima, svima koji su deo šou-biznisa. Tu nema dileme. Ali, nisu muzika i estrada jedine sfere koje vape za redom. Već predugo na estradi vlada neviđeni haos, ali koliko su krivi pevači, muzičari i svi ostali, koji su deo estradne mašinerije, toliko je kriva i država koja je bila nezainteresovana za ovu oblast i mnogo toga tolerisala. Kad-tad, mora sve da se uvede u legalne tokove, ne možemo mi biti mimo sveta. Inače, ovaj posao je spao na najniže moguće grane. Mnogi rade iako od toga nemaju nikakve vajde, tek da bi ostali u poslu, iako sve što ima veze sa muzikom je - bivše zanimanje - kaže Miša Mijatović.

Zašto onda toliko mladih pošto-poto žele da budu pevači?

- Zato što pojma nemaju šta ih čeka, zato što su naivni. Da znaju šta ih čeka, pobegli bi glavom bez obzira.

Mnogi na estradi se plaše da se hajkom zbog poreza ne uguši i ono malo posla što ima...?

- Moguće je, to je opravdan strah. Ali, državu za to nije briga, država traži svoje. Svi se mi slažemo da država treba da dobije svoje, ali prvo bi valjda trebalo nešto i da da, da bi imala od čega da uzme. Mora mnogo toga da se uradi po pitanju autorskih i izvođačkih prava. I zakoni koji postoje, koji treba da štite nečija prava ne funkcionišu ili se primenjuju simbolično. Ja sam komponovao na stotine pesama i po osnovu autorskih prava dobijam simboličan honorar, kao i većina autora u Srbiji. Hrvati su to mnogo bolje rešili, tantijeme su veće, pa u toj oblasti sve bolje funkcioniše.

Neki kažu da je povika na estradu neosnovana?

- Pa sad... Ima tu svega i svačega, svašta se radi, kao i u svim delovima društva. Ali, mislim da se često kola lome na muzici i estradi. Kad treba da se digne frka, daj raspali po estradi! A sve što se dešava na estradi samo je posledica onoga što se dešava u kompletnom društvu. Nije estrada za sve kriva. A kad treba da se pomogne, kad treba da se učestvuje u humanitarnim akcijama, pevači i muzičari su uvek tu. Dobro, činjenica je da neki pevači lepo zarađuju, da to bode oči, ali pevači bar pošteno rade i mala su deca u odnosu na tajkune koji kradu milione. Da bi se zataškale neke krupnije stvari, diže se frka oko pevača.

Poreznici uveliko češljaju diskografske kuće. Šta se dešava u PGP-u, ima li nekih promena?

- U PGP-u nema nekih velikih potresa. Ima nagoveštaja da će se neke stvari promeniti, ali neće moći ništa da se uradi sve dok se ne reši pitanje direktora Javnog servisa. Dotle ne može da se mrdne sa mrtve tačke. PGP bi morao da ima bar jednu emisiju narodne muzike na Javnom servisu. Ovako je potpuno mrtav - nema reklame, nema ničega i nije ni čudo što pevači PGP zaobilaze u širokom luku - kaže Mijatović.

Ko je uopšte od pevača ostao u PGP-u?

- Ostali su još samo Miroslav Ilić, Merima Njegomir i Legende, što se kaže spala knjiga na tri slova. Svi ostali su pobegli glavom bez obzira. Nije ni čudo kad PGP nema šta da im ponudi. Mnogi pevači bi vrlo rado ponovo došli, kad bi se situacija promenila bar malo. PGP je najveća i najjača robna marka, njegovo ime ima najveću težinu, nekad je bio najozbiljnija kuća, ali sve to ništa ne vredi već godinama.

Kao da je nekom u interesu da ga potpuno upropasti?

- Baš tako.