Da li smo spremni bar za delić od 1,4 biliona evra?
Evropska centralna banka će, od marta, svakog meseca u pumpati u finansijski krvotok Evropske unije 60 milijardi evra. Ideja je da se pomogne južnom, siromašnijem, delu Unije da se konačno izvuče iz ekomske krize, tako što će se državne obveznice zameniti za keš.
Od poteza ECB koristi bi, pored onih kojima je direktno namenjena, mogli da imaju i svi ostali u Evropi, jer će "zamena" državnih obveznica za "keš" oboriti sve kamatne stope.
- To znači da će države lakše finansirati svoje dugove tako što će kredite koje sada plaćaju zameniti za nove a jeftinije. Korist će imati i privreda, jer će banke imati više novca za kreditiranje proizvodnje a sami krediti će biti sa nižom kamatnom stopom i tako povoljniji za kompanije. E, sad, pitanje je da li to nama išta pomaže - kaže profesor dr Boško Živković, član redakcije biltena Makroekonomskih analiza i trendova.
Pad kreditne aktivnosti
Kakav problem sa kreditnom aktivnošću postoji u Srbiji pokazuju i najnoviij podaci Udruženja banaka Srbije. Ukupni krediti (preduzeća, preduzetnici i građani) na kraju 2014. bili su 4,9 odsto manje nego godinu dana ranije. U januaru 2015. se bilans povećao, ali samo za 0.5 odsto u odnosu na decembar.
Problema zbog kojih Srbija nije dobroj poziciji da iskoristi preokret u toku kapitala sa bogatog severa Evrope ka siromašnijem jugu ima više, ističe profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Zbog njih je pod znakom pitanja da li će i koliko novca od tih 1,4 biliona evra do septembra 2016. stići u Srbiju.
Jedan o kome svi govore je poboljšanje opšte investicione, poslovne klime u Srbiji. To je započeto nizom reformi, od radnog zakonodavstva do mera sređivanja sistema državne kase i potrošnje, a time i smanjenja rizika poslovanja u Srbiji uopšte (tzv. rizik zemlje).
Profesor Bošković ističe onaj o kome se manje i nerado govori - dužnički "sistem" u Srbiji.
- Novac, odnosno investitori neće ovde doći u većem obimu sve dok se ne iščisti klima u kojoj je pojedinim povlašćenim igračima dozvoljeno da ne plaćaju svoje dugove, dobijenu robu ili usluge. Ne svima, ali nekima sud jednostavno gleda kroz prste. Pravosuđe mora da funkcioniše tako da se svako potraživanje naplati u roku od 60 dana. Dok to ne postignemo, ništa od investicija - upozorava uvaženi ekonomista.