Srbi ne odustaju od ratne odštete

Svesni da u tome ne mogu sami, zatražili su pomoć i pismeno se obratili šefu države Tomislavu Nikoliću, premijeru Aleksandru Vučiću i predsedniku Skupštine Maji Gojković.

- Najodgovornije ljude u državi smo podsetili na obim ratne štete, koja je 1946. procenjena na 36 milijardi ondašnjih dolara. Tražimo da naša država pokrene novu diplomatsku iincijativu jer Nemačka ne želi da razgovara sa pojedincima i udruženjima osim sa vladama. Mi od prava na ratnu odštetu ne smemo odustati, i kada bi im 90 odsto otpisali, onih 10 odsto iznosilo bi najmanje 30 milijardi evra, proračunato po današnjem kursu - kaže za "Vesti" Dragan Novović, generalni sekretar Zajednice udruženja.

Advokat Novović je kao član Komisije Vlade Srbije za pitanja procene ratne štete pričinjene žrtvama Drugog svetskog rata dobro upućen u ovu problematiku. Dvogodišnji mandat Komisiji je prestao pre dve godine, ali nedovršenog posla, pa se sada cela priča vraća na početak - kako zadovoljiti pravdu i nadoknaditi, bar materijalno, ogromnu štetu koju su okupatori naneli čitavim porodicima, njihovoj i državnoj imovini.

Nemačka je delimično pokušala da potraživanja žrtava zadovolji Zakonom o osnivanju fondacije Sećanje, odgovornost, budućnost, ali je on, prema rečima našeg sagovornika, bio višestruko diskriminatorski. Nisu obuhvaćeni ratni vojni zarobljenici, ni porodice ubijenih, ni oni kojima je imovina uništena, a civilni zarobljenici koji su bili na prinudnom radu u Nemačkoj imali su pravo na obeštećenje ukoliko su bili živi do 15. februara 1999. U toj varijanti, važilo je pravilo nasleđivanja, ali ukoliko su do tog datuma preminuli, njihovi naslednici nisu mogli da očekuju obeštećenje.