U oganj za šaku rubalja

Šestorica radnika iz Srbije stradali su kada se prema prvim informacijama zapalila prostorija u kojoj su zaposleni sušili odeću na gradilištu sibirskog poluostrva Jamal, oko 3.000 kilometara severoistočno od Moskve. Kontejnersko naselje je odmah planulo, a radnici su se spasavali iskačući kroz prozore, ostavljajući imovinu da izgori.

Osim njih povređena su još trojica radnika iz Srbije, ali prema rečima Veljka Odalovića, državnog sekratara Ministarstva spoljnih poslova, oni nisu u kritičnom stanju.

Među poginulima su i dvojica članova porodice Arsić iz Beograda, Miroslav (29) i njegov sinovac Branislav (22). Vatrene stihije spasio se Lazar (42), otac Branislava i brat Miroslava, koji je pod lekarskim nadzorom u Rusiji.

U domu porodice Arsić, u naselju blizu beogradskog aerodroma, juče su reporteri "Vesti" zatekli nevericu i lelek. Još ne verujući šta se dogodilo, Branko Arsić, otac Miroslava i Lazara, a deda Branislava, teškim rečima opisuje kako su saznali za tragediju.

- Juče se moja supruga Cveta javila na telefon i neka nepoznata ženska osoba iz Rusije joj je rekla da su Miroslav i Branislav poginuli. Samo je pala i onesvestila. Od tada niko iz državnih organa mi ništa više nije rekao niti došao - kaže sa uzdahom najstariji Arsić.

On kaže da je Lazar u Rusiji radio već 15 godina, Miroslav osam godina, a unuk Branislav dve godine.

- Otišli su po koru hleba, a vraćaju se u sanduku. Tamo su radili kao farbari. Trebali su 1. marta da se vrate. Srednji sin Mlađan je isto radio u Rusiji, ali se vratio kući pre mesec dana. Unuk mi je imao nesreću isto u Rusiji prošle godine. Pao mu je kran na nogu, pa su ga doveli u gipsu kući i nikom ništa - sa ogorčenjem kaže deda nastradalog Branislava.

Arsić dodaje i da u Rusiji nisu dobijali redovne plate, a da su uslovi rada bili izuzetno teški.

- Prestajali bi da rade tek kada bi se temperatura spustila na minus 50 stepeni. Plate su znale da kasne, tek su sad primili novembarsku zaradu. Sin mi kaže kada ga pitam kako je, "ujutru počnem, pa do sutra ujutru ne stajem". Spavali su u kontejnerima, radili su neke cisterne za naftu i gas - dodaje Arsić.

I Slađana Arsić, supruga Lazara i majka poginulog Branislava je u šoku dok sa rodbinom iščekuje vesti iz Rusije. Ona se sa suprugom sa kojim ima četvoro dece još nije čula.

- Kažu mi da je na lekovima u bolnici. Branislava nisam videla godinu dana. Trebao je 1. marta da se vrati. Čuli smo se pre nekoliko dana, kazao je da dolazi i da se uželeo bureka sa sirom i jogurta. Mogli smo se čuti samo preko interneta. Branislav je kao mali išao u specijalnu školu jer je imao govornu manu. To je međutim sve rešio i rekao je da hoće da ide sa ocem da radi u Rusiju. Pustila sam ga, nisam mogla da pretpostavim da će ovako nešto da se desi - kaže neutešna majka stradalog mladića.