Grčka: Omiljena kod naroda - omražena u Briselu
Ankete pokazuju da 80 odsto Grka veruje u novu vladu, ali 40 odsto ispitanika brine da li će premijer Aleksis Cipras moći da odoli pritiscima evropskih povjerilaca.
Ekonomska program vlade predviđa regulisanje poreskog sistema i borbu sa korupcijom iz čega će moći da se dobiju znatna sredstva.
Tako će biti uveden porez na luksuz koji se obračunava na ukupnu imovinu veću od 300 hiljada evra. To je način da se smire evropski poverioci kojima smeta što poreze izbegavaju oni koji poseduju najviše.
Novi porez će zameniti dosadašnji jedinstveni porez na nekretnine, koji je uvela prethodna vlada.
Biće uveden i potrošački porez na luksuzne automobile, jahte, avione i raskoš, a predviđene su olakšice za siromašnije stanovništvo.
Tako će oni koji imaju prihod manji od 15 hiljada evra godišnje imati manje račune za komunalije i nekretnine, a biće smanjen i porez za osnovne prehrambene proizvode i obnovljive izvore energije.
Predviđene su i olakšice za porodice sa više dece, a biće povećane i minimalne penzije i lični dohodak do 751. evra.
Ekonomskim planom predviđeno je vraćanje na posao 3.800 nezakonito otpuštenih državnih službenika, preispitivanje svih ugovora o privatizaciji i anuliranje onih koji su štetni.
Za ove promene vrlo je bitno da Grčka postigne sporazum sa međunarodnim poveriocima.
Vlada užurbano priprema platformu za vanredni sastanak "evrogrupe" u Briselu 11. februara na kome će poverioce najviše interesovati produžavanje rokova tekućeg kreditnog paketa.
Njih mnogo manje zanima "program premošćavanja", na kome insistira grčka vlada i koji bi trebalo da pokrije finansijske potrebe Atine u narednih nekoliko meseci dok se ne usaglase svi detalji novog programa otplate duga.
Predsednik "evrogrupe" Jern Dijselblum poručuje da "nema govora o bilo kakvim kreditima premošćavanja" i da Grčka mora da poštuje dogovore.
Grčka vlada saopštava da neće prihvatiti predloge partnera o produžavanju kreditnog programa niti želi zaostalu kreditnu tranšu od 7,2 milijardi evra.
Novac je Grčkoj veoma potreban, ali nova vlada insistira na prelaznom rešenju za narednih nekoliko meseci.
Atina želi da dobije bar 1,9 milijardi evra od Evropske centralne banke na osnovu grčkih obveznica, a dugove bi vraćala zavisno od mogućnosti domaće privrede.