Rudari u krizi u Linču
Ovde su radili rudari iz svih delova sveta, a u jednom trenutku ovde je zajedno živelo i radilo 38 nacionalnosti, a najviše je bilo crnaca sa juga i italijanskih, španskih, poljskih, engleskih, irskih i škotskih rudara. Do Drugog svetskog rada u rudnicima, iznad i ispod zemlje, radilo je 4.000 ljudi. U gradu su podignute javne zgrade izgrađene od cigli kao što su pošta, hotel, bolnica, crkva, škola, termoelektrana.
Svetski rekord u proizvodnji uglja postavljen je 12. februara 1923. godine kada je za devet radnih sati proizvedeno 12.820 tona uglja. Smatralo se da ovaj rudarski gradić živi najmodernijim životom jer su rudarima obezbeđeni stanovi, socijalna sigurnost, rekreacija i razne povlastice. Međutim, kompanija je kontrolisala sve aspekte političkog i ekonomskog života, pa je imala čak i svoju policiju koja se uglavnom bavila zastrašivanjem sindikalnih vođa i članova sindikata, koje su iseljavali iz kuća u vlasništvu kompanije.
Turisti u šlemovima
Stari rudnici i javne zgrade pretvoreni su u muzejski kompleks, a za posetioce se organizuju turističke ture. Pojedina rudarska okna obilaze se vozićem, a turisti dobijaju rudarske šlemove.
Velika depresija je donela još teži život. Od 1929. do 1931. godine prosečna rudarska plata bila je mnogo manja od sindikalno udruženih rudara na severu zemlje. U gradu je zavladao pravi rat, a rudnici su počeli da se zatvaraju 1932. godine. Od 1950. kompanija je počela da prodaje kuće pojedincima i naselje je registrovano kao grad, tako da je prvi put postojalo gradsko veće na čelu sa gradonačelnikom, ali i dalje je kompanija imala veliki uticaj na politički i društveni život grada.