Čolo - kralj, ratnik, mađioničar! "Gaučos" kome se klanja planeta
Ko se seća Simeonea iz igračkih dana zna da nije bio neki umetnik, znalac, već ratnik, prgavi, često brutalni vezista, koji se nije libio da manjak fudbalskog znanja nadokandi upornošću, srcem, pa čak nekada koristeći i nedozvoljena sredstva. Temperament, pobednički duh preneo je i i u trenerskom poslu.
- Imam u timu igrače koji su spremni da umru za mene i Atletiko - rekao je Simeone i tako otkrio tajnu uspeha.
Iako ima tek 44 godine, već devet godina fudbalski hleb zarađuje na užarenoj klupi, a posle nove rapsodije Atletika i pobede nad ljutim rivalom Relaom od 4:0, mediji s pravom kao glavni tas na vagi stavljaju taktiku Simeonea. On ne zna da gubi, on i od prosečnog igrača izvuče maksimum. A šta znači hrabrost, svet je video u subotu na "Vinsenete Kalderonu".
Pročitajte još:
* "Moji igrači su spremni da umru za Atletiko i mene"
* Atletiko tuži "svece" i čuva Simeonea ispod "jorgana"
Nije respektovao skupocene zvezde Reala. Nema kod njega, kako bi naši reporteri iz prošlog veka rekli, ispitivanje snaga na startu meča, od prvog sekunda gazio je Real. Izabranici Karla Anćelotija nisu znali gde "udaraju" kada ih je zapljusnuo "cunami" Atletika na startu meča. Kasiljas je bio na vetrometini, oslabljena odbrana Reala nije mogla da izađe na kraj s ratnicima sa "Vinsente Kalderona". Veoma brzo na semaforu je bilo 2:0, a da Ronaldo i drugovi nisu prešli ni centar.
Sličnu taktiku primenio je i prošle sezone u revanšu četvrtfinala Lige šampiona, kada je Atletiko igrao sa Barselonom. Od prvog minuta napao je Katalonce, poveo na startu, a onda je postavio bedem na sredini terena koju Mesi, Inijesta i drugovi nisu mogli da probiju.
Da nije bilo onog nebeskog skoka Serhija Ramosa u finale Lige šampiona, Čolo bi već sada mogao da se pohvali da ima sve trofeje u svojoj riznici, ovako fali mu samo pehar najbolje ekipe Starog kontinenta. Prošle sezone bio je šampion Španije u konkurenciji "ala" Reala i Barselone. Iako će ove godine teško moći da odbrani pehar najbolje ekipe Španije, nema sumnje da Atletiko doživljava renesansu i da posle Radomira Antića ima trenera u koga se navijači kunu.
Po zavšretku jedne od najboljih sezone u istoriji kluba, "jorgandžije" su prodale čitav tim. Klub je posle decenija posrtanja stao na zdrava grane. Finansijski je ojačao, a rezultati su ostali. Nema više Dijega Koste, Vilje, Luisa Felipea, Kurtoe, Rodrigeza, Sose... ali tu su novi Dijegovi ratnici. Ko je čuo za mlađenog Saula Nigeza, koji je kao rezervista postigao onakav gol makazicama? Ko je verovao da će Mario Mandžukić da nadoknadi odsustvo Dijega Koste? Setite se samo kakve je naapadače Atletiko ima poslednje decenije. Od Fernanda Toresa, koji se ove zime vratio u klub, Serhija Kun Aguera do fenomenalnohg Radamela Falkaa, koji je eksplodirao u dresu "jorgandžija".
Pitanje koje visi kao Damaklov mač nad Atletikom - Kolilo dugo će na klupi da ostane Dijego SImeone? Bogati šeici, vlasnici PSŽ-a i Mančester Sitija već su pikirali "gaučosa" kao budućeg kormilara. Koliko dugo će Atletiko moći da zadrži mađioničara, kralja, ratnika - ČOLA?