Seoska sirotinja

Loši putevi, ekonomska i tehnološka zaostalost doprineli su da se siromaštvo najpre vezuje za selo i seljake, kao i starost. Na selu su ostali samo starci, jer svaki peti stanovnik je mlađi od 50 godina, a samo u 12 odsto srpskih sela beleži se rast populacije. Siromaštvo je dvostruko više zabeleženo na selu nego u urbanim područjima. Iako se 60 odsto seoskih domaćinstava bavi poljoprivredom, njena produktivnost je znatno ispod evropskog proseka. Dok jedan srpski seljak proizvede hrane za šest ljudi, nemački nahrani 46 osoba.

Nivo socijalnog kapitala u selima Srbije je nizak, čak 10 odsto seljaka ne oslanja se ni na rođake, ni na komšije i prijatelje. Tradicionalni oblici seoskih okupljanja i ispomaganja u poljoprivrednim radovima danas su retkost. Seljaci strahuju kako će finansirati proizvodnju, a brinu ih i niske cene proizvoda, otežana prodaja, nedostatak radne snage, rizik od suše i drugih nepovoljnih klimatskih prilika, ali i nedostatak mehanizacije i zemljišta, takoreći sve.

Istraživanje Ujedinjenih nacija o kvalitetu života u srpskim selima pokazalo je da više od polovine naselja u Srbiji nema dom zdravlja niti ambulantu. Od 4.600 sela u Srbiji u čak 73 odsto ne postoji dom kulture, niti biblioteka. Poštu nema 2.000 sela, 500 sela ostalo je bez javnog prevoza, a 400 bez prodavnice. Svako peto selo nema osnovnu školu, a dve trećine sela nema veterinarsku ambulantu.