Dr Propast: Uzalud vam trud bankari
Nekonvencionalne mere centralnih banaka, uključujući i kvantitativno popuštanje monetarne politike, nisu uspele da podstaknu ni inflaciju, ni ekonomski rast u uslovima i dalje prisutnih neprijatnih efekata štednje na fiskalnom planu, smatra ugledni američki ekonomista Nurijel Rubini.
"Živimo u svetu u kojem je ponuda prevelika, a potražnja premala. Rezultat su tvrdokorni dezinflacijski, ako ne i deflatorni pritisci, uprkos agresivnom popuštanju monetarne politike", napisao je u komentaru objavljenom u američkim medijima taj ekonomski pesimista, koji je dobio i nadimak “Doktor Propast”, koji je, između ostalog, predvideo da će krah na tržištu nekretnina prouzrokovati poslednju globalnu finansijsku krizu.
Centralne banke SAD, Velike Britanije i Japana godinama su vodile politiku tzv. kvantitativnog monetarnog popuštanja, odnosno štampanja svežeg novca i kupovanja državnih obveznica kako bi smanjile cenu novca i time podstakle kreditiranje i rast privrede. Nedavno je iste mere najavila i Evropska centralna banka, jer evrozoni preti opasnost od deflacije.
Zašto je pad cena loša stvar?
Razlog zbog kojeg sve te mere popuštanja nisu podstakle inflaciju je taj što je ekonomski oporavak nakon krize iz 2008. godine bio anemičan, u kontekstu teškog razduživanja koje je usledilo posle snažnog gomilanja dugova u javnom i privatnom sektoru, pojašnjava Rubini, koji je i profesor na Univerzitetu u Njujorku.
Niz faktora zakočio je nastojanja da se monetarna politika iskoristi za podsticanje inflacije, konstatuje Rubini, ukazujući na razliku između postojećeg i potencijalnog bruto domaćeg proizvoda ( BDP ), pri čemu se kompanije suočavaju sa ograničenom kupovnom moći i prevelikim brojem nezaposlenih koji su u potrazi za poslovima kojih je premalo.
"Sve veće razlike u dohocima, redistribuiranje dohotka od onih koji više troše na one koji više štede, produbile su manjak potražnje", kazao je Rubini.
Zašto je ECB rešila da štampa novac?
Među rizicima koji takođe prete Rubini izdvaja tržišta nekretnina na kojima je nakon procvata usledio krah, kao i rastuće mehure na nekim drugim tržištima. Nadalje, slabljenje cena roba, delom izazvano usporavanjem kineske privrede, podstiče deflaciju dodatno intenziviranu time što ta zemlja izaziva globalnu zasićenje po pitanju proizvedenih i industrijskih roba.
Nekonvencionalne mere monetarne politike pokušavaju da spreče deflaciju kroz slabljenje valute i povećanje izvoza, no to je "takva situacija u kojoj sve pozitivne efekte ponište odgovarajući negativni efekti, a koja uglavnom izvozi deflaciju i recesiju u druga privrede", kazao je.
"Da bi bili efikasni, monetarni podsticaji moraju biti preduzimani paralelno sa privremenim fiskalnim podsticajima, a koji izostaju u svim značajnijim privredama. Ustvari, i evrozona, Velika Britanija, SAD i Japan redom provode različite stepene fiskalne štednje i konsolidacije", napisao je Rubini.
Smatra da je preporuka Međunarodnog monetarnog fonda o preduzimanju državnih ulaganja u infrastrukturu uverljiva, ali da zbog političkih ograničenja nije verovatna.
"To je isto što i recept za kontinuirani spori rast, privremenu stagnaciju, dezinflaciju, odnosno opadanje stope inflacije, pa čak i deflaciju, pad opšteg nivoa cena", zaključio je Rubini.