Petak 06.02.2015.
08:18
S. M. Tomić - Vesti

Velika pljačka srednje klase (5): Serija bankrota

U Austriji je taj udeo 18 odsto, u Mađarskoj čak 26, i u Poljskoj 14 procenata. Ni Švajcarskoj ne cvetaju lale zbog ovakvog kursa, jer su u velikom problemu izvozni proizvodi, ali i turizam.

Nemački grad Kostanc, na granici sa Švajcarskom, posle jačanja švajcarskog franka bio je pod opsadnim stanjem. Najveći šoping-centar Lago bio je krcat jer su Švajcarci odmah pojurili preko granice da se snabdeju s 20 do 25 posto jeftinijim lekovima, cipelama, hranom...

Ispred bankovnih automata stvorili su se ogromni redovi ukoliko franak na kraju ipak padne. Zbog toga je i Kantonalna banka u Cirihu u jednom trenutku priznala da je ostala bez evra.

S druge strane, poslovna švajcarska železnica odmah je poslala na redovne linije veći broj vagona i najavila specijalne vozove za Konstanc, dok su Nemci preko noći povećali broj zaposlenih u restoranima i prodavnicama.

Kada na kupljenu robu odbiju i 19 odsto povratka nemačkog PDV, švajcarski građani litar mleka ili par čarapa plaćaju gotovo upola manje nego u domaćim dućanima. Ovaj cunami, kako ga je nazvao direktor kompanije Svoč Nik Hajek, naneo je velike gubitke švajcarskoj izvoznoj industriji. Samo u jednom danu vrednost akcija na berzi je znatno pala, pa su najveće švajcarske kompanije izgubile na vrednosti oko 100 milijardi dolara.

U prvom naletu franka američka bankarska i finansijska korporacija Sitigrup Inc. i Dojče bank AG izgubile su po 150 miliona dolara, a najvećom se žrtvom pokazala američka brokerska firma FXCM s 225 miliona gubitka.

Britanska brokerska kuća Alpari podnela je zahtev za bankrot jer su gubici njenih klijenata bili veći od njihove imovine, pa je razliku morala da nadoknadi brokerska firma. Njeni klijenti izgubili su više od 200 miliona dolara. Šok se osetio sve do Novog Zelanda, gde je praktično propala kompanija Global brokers NZ.

Đinđuve za Indijance

Čak pola miliona Poljaka ojađeno je kreditima u francima. Oni su izašli prošle nedelje u protestnu šetnju ispred predsedničke palate u Varšavi i nekoliko najvećih gradova, tražeći pomoć poljske vlade. Građani su izašli na ulice još nekoliko najvećih poljskih gradova sa zahtevom da im u situaciji sa preskupim kreditima pomogne poljska vlada. Nosili su transparente "Stop banksterima".
- Banke su se prema klijentima ponašale kao prema Indijancima kojima nude nekakve đinđuve umesto kredita - kazao je na protestu u Varšavi Tomaš Sadlik iz udruženja Pro futuris, koje je organizovalo demonstracije, a inače zastupa Poljake u njihovim sporovima sa bankama.


Austrijske muke

Oko 150.000 Austrijanaca je uzelo kredite u "švajcarcima" u iznosu od 29,5 milijardi evra. Finansijska nadzorna ustanova Austrije zabranila je 2008. godine građanima da uzimaju kredite u stranim valutama, a poslednjih sedam godina je 120.000 kredita iz "švajcaraca" prebačeno u evre. Takođe, mnoge opštine i gradovi su uzeli ovaj kredit, pa je država 2011. godine donela zabranu i njima da uzimaju zajmove u stranoj valuti. Međutim, mnogi koji su to učinili, sada su se našli u nebranom grožđu. Jačanje franka može predstavljati problem najviše za austrijske banke koje su davale te kredite širom Istočne Evrope, najviše u Poljskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

KRAJ

2021 © - Vesti online