Hag ostavio otvorene rane
U dvočasovnom izricanju presude predsedavajući suda slovački sudija Petr Tomka je naveo da Srbija nije dokazala postojanje genocida niti nameru hrvatske države da se izvrši genocid nad srpskim stanovništvom u Krajini u vreme operacije "Oluja" i nakon nje.
- Hrvatska ne može da bude proglašena krivom za zaveru da se počini genocid, jer sve to pretpostavlja postojanje namere koja nije dokazana - stoji u presudi.
Haške presude kao ispomoć
Međunarodni sud pravde, najviši sud Ujedinjenih nacija, prilikom procene dokaznog materijala srpske strane se oslanjao i na prethodne presude Haškog tribunala protiv generala hrvatske vojske Ante Gotovine i Mladena Markača, koji su prvo bili osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne da bi ih žalbeno veće potom u potpunosti oslobodilo za udruženi zločinački poduhvat protiv srpskog stanovništva u vreme i posle vojne operacije "Oluja".
MSP je takođe procenio da Brionski transkripti na kojima državni i vojni vrh Hrvatske govori o cilju i planovima "Oluje", kada hrvatski predsednik Franjo Tuđman jasno kaže "da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu, odnosno da ono što nećemo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana", ne predstavlja dokaz o postojanju genocidne namere!
Dodik: Genocida je bilo
Predsednik RS Milorad Dodik, koji je zajedno sa srpskim predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem gledao direktan prenos izricanja presude, jedan je od retkih srpskih zvaničnika koji je posle izricanja presude ponovio da je 90-ih godina prošlog veka nad Srbima u Hrvatskoj počinjen genocid.
- O tome svedoče istorijske, populacione, imovinske i druge činjenice - Srbi su nestali sa ogromnog prostora koji danas čini Republiku Hrvatsku.
On se posebno osvrnuo da Drugi svetski rat i nikada vođenog postupka vezanog za logor Jasenovac, gde je ubijen ogroman broj Srba, kada su "gotovo čitavi prostori ispražnjeni i u današnjoj Republici Srpskoj i u Hrvatskoj".
- Ti citati daleko su od toga da dokazuju nameru hrvatskih vlasti da unište Srbe u Krajini. U najgorem slučaju može se zauzeti stav da su hrvatski lideri procenili da će njihova ofanziva izazvati beg stanovništva i da su bili zadovoljni tim razvojem i da žele da ga podstaknu, ali je daleko od toga da sud zaključi da je postojala genocidna namera. Čak i ako se tumači u ukupno vojno-političkom kontekstu, ne ustanovljava se postojanje namere da se izvrši genocid - saopštio je sudija Tomka.
Predsednik sudskog veća je na početku čitanja presude govorio o razlozima zašto nisu prihvaćeni argumenti iz hrvatske tužbe protiv Srbije. Konstatovano je da Srbija ne može biti odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine, kada je SRJ postala članica UN i potpisnica Konvencije UN o sprečavanju genocida, te da se država ne može smatrati odgovornom retroaktivno. Takvo stanovište već je automatski značilo da Srbija ne može da odgovara za zločine u Vukovaru koji su se desili 1991. godine, jer tada kao država nije postojala.
Nikolić: A Medadžki džep!
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić kaže da presuda nije ispunila očekivanja Srbije, ali da, ipak, predstavlja ohrabrujući korak jer su od najviše pravne instance UN potvrđeni masovni zločini hrvatskih snaga nad Srbima. On je istakao da sud nije razmatrao Medački džep, gde je, po njegovom mišljenju, počinjen genocid.
- Tamo je hrvatska vojska pobila celo stanovništvo, od najmlađeg do najstarijih, sve životinje, minirala i razorila sve objekte, zatrovala sve bunare - naveo je Nikolić, čitajući zajednički stav u svoje i u ime premijera Srbije Aleksandra Vučića.
Sud je ubeđen da su u istočnoj i zapadnoj Slavoniji, Baniji, Lici, Kordunu i Dalmaciji JNA i srpske grupe počinile zločine protiv Hrvata. Istovremeno je prihvaćen stav Haškog tribunala iskazan u pojedinačnim presudama, da je cilj ovih oružanih akcija bilo stvaranje etničke srpske države, ali politikom progona, a ne s namerom uništenja Hrvata.
Srpski sudija protiv srpske tužbe!
Ono što je za srpsku javnost bio početni šok i neverica jeste podatak da je sudija iz Srbije profesor Pravnog fakulteta iz Beograda Milenko Kreća glasao za odbacivanje srpske kontratužbe. Od 17 članova sudskog veća za odbacivanje hrvatske tužbe glasalo je 15 sudija, a dvojica su bila protiv, dok je srpska kontratužba odbačena jednoglasno.
- Srpski ad hok sudija očigledno se povinovao većinskom mišljenju i nije imao hrabrosti kao hrvatski kolega - sa žaljenjem je konstatovao Savo Štrbac.
Ovaj podatak je bivša hrvatska ministarka pravde Vesna Škare-Ožbolt iskoristila u komentaru datom već u prvim minutima nakon izricanja presude, ističući kako je srpska tužba za razliku od hrvatske odbačena jednoglasno.
Presuda MSP je konačna, na nju ne postoji pravo žalbe i države će biti u obavezi da po njoj postupe. Svedok-ekspert srpskog pravnog tima Savo Štrbac dodaje da je moguća revizija postupka, ako se dođe do novih činjenica. Rok za to je šest meseci, s tim što zastarelost nastupa nakon 10 godina.
Tako da se može zaključiti da je ovom presudom okončan 15-godišnji spor između dve susedne države, započet 2. jula 1999. godine kada je Hrvatska podnela tužbu protiv Srbije, na šta je Srbija 4. januara 2010. godine uzvratila protivtužbom.
Nemaju pravo da slave "Oluju"
Nakon presude MSP Hrvatska više nema moralno pravo da slavi "Oluju", smatra predsednica DSS-a Sanda Rašković-Ivić. Prema njenom mišljenju, presuda pokazuje da je odluka Beograda da podnese protivtužbu bila dobra, jer je "Oluja" okvalifikovana kao akcija čiji je planirani i željeni cilj bilo proterivanje Srba iz Hrvatske. Međutim, smatra ona, za žaljenje je što nije izrečena nijedna reč o nepobitnom genocidu nad Srbima, koji je počinjen u Drugom svetskom ratu u tadašnjoj Hrvatskoj.- Utvrđivanje istine pred nepristrasnim organom u praksi bi trebalo dovesti do pomirenja, ali posle ovakve odluke, ostaje sve kako je i bilo, svaka strana će se ukopati u svojim odlukama i stavovima - smatra Štrbac.
Nismo nezadovoljni
Srpski ministar pravde Nikola Selaković smatra da Srbija nema razloga da bude nezadovoljna. On je istakao da je sud opovrgnuo tvrdnju Hrvatske da su krajiški Srbi napustili Hrvatsku na poziv srpskih vlasti, već da je to bila posledica vojne akcije "Oluja".
Bio sam protiv tužbi
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je odluka prilika za bolje odnose između dve zemlje.
"Očekivao sam ovakvo rešenje. U tome je bio razlog zašto sam predlagao da odustanemo od međusobnih tužbi i da pokušamo da nađemo rešenje kroz kaznene procese koji bi se vodili protiv onih koji su činili ratne zločine i da procesuiramo sve što možemo i krenemo putem pomirenja", rekao je Tadić.
Navikli na loše vesti
Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da presuda nije iznenađenje i da njom neće "doći do resetovanja odnosa dve države". "Srpska javnost je, uglavnom, navikla na loše vesti iz Haga, bilo da je reč o Haškom tribunalu ili o MSP, za razliku od hrvatske javnosti, koja će biti više razočarana, zato što su navikli da posmatraju Srbe kao krivce", rekao je Vukadinović.
Bolje za obe države
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Janko Veselinović smatra da će presuda doprineti poboljšanju odnosa dve države.
"Nije sporno da je bilo žrtava u ratnim sukobima i da treba istražiti sve ratne zločine kao moralno sudsku satisfakciju, pri čemu treba insistirati na pojedinačnoj odgovornosti, a ne da se optužuje ceo narod", smatra Veselinović.