Sreda 04.02.2015.
22:20
D. Đorđević - Vesti

Ropstvo dugo 422 godine

Bili su to borci Šumadijskog korpusa sa konjicom i artiljerijom, poljanički dobrovoljački odred pod komandom potporučnika Stepe Stepanovića, budućeg srpskog vojvode, dobrovoljci pod komandom pukovnika Đoke Vlajkovića, četnici-dobrovoljci iz Trna u Bugarskoj i Vlasotinca pod komandom poručnika srpske vojske Sime Sokolova, 1.500 dobrovoljaca iz Pčinje pod komandom mladog sveštenika Koste Popovića iz sela Šajince.

Napad konjice

Momčilo Zlatanović, univerzitetski profesor u penziji i vrsni poznavalac prošlosti južne Srbije, govori o odsudnim bitkama za oslobođenje Vranja.

Ukupni osmanski gubici:

* poginulo: 630 vojnika i oficira
* ranjeno: 1.236 vojnika i oficira
* zarobljeno: 1.635 vojnika i oficira


Gubici srpske vojske:

* poginulo 122 vojnika i oficira
* ranjeno 228 vojnika i oficira

- Turska pešadija, pod komandom divizijskog generala Asaf paše, krenula je u 10 sati, 30. januara, od sela Ranutovca na srpske položaje. U međuvremenu turska konjica je ispod visa Dva brata krenula u juriš. Sa Ranutovačkog visa i visa Čavrljuga iznad Vranja dejstvovala je turska artiljerija. Prva poljska baterija srpske vojske pustila je tursku konjicu da se približi na kilometar i preciznim dejstvom je naterala u beg. U susret turskoj pešadiji krenula je srpska pešadija potpomognuta artiljerijom i puna tri sata odbijala napade brojnijih Turaka. U 14 sati Turci su potisnuli sredinu srpskog fronta i zauzeli vis Kamen - kaže profesor Zlatanović.

Da bi se povratio izgubljeni položaj, general Belimarković je odlučio da u borbu iz rezerve ubaci Drugi gružanski i Prvi podunavski bataljon. Takođe je iz rezerve ubačena Treća poljska baterija. Odlučno nastupanje rezerve srpske vojske zaustavilo je tursko napredovanje.

- Potpukovnik Dimitrije Đurić uočio je da je vis Čavrljuga, na severnoj strni od Vranja, ključ odbrane turskih snaga. General Belimarković je odmah naredio da se taj vis zauzme jer će biti ključan za osvajanje varoši. Naredio je da se Turci napadnu artiljerijskom paljbom, a 17 sati hrabri borci iz Drugog gružanskog bataljona i dobrovoljci pukovnika Vlajkovića na juriš su zauzeli vis Čavrljuga. U isto vreme Moravski bataljon Rudničke brigade sa Beograđanima i Sremcima zauzeo je stratešku kotu u selu Ranutovac. Te dve pobede bile su presudne za ulazak u Vranje i njegovo oslobođenje - navodi profesor Zlatanović.

Čekanje pokolja

- Noću, 31. janura, u Vranju su Srbi očekivali pokolj od Turaka i Arnauta. Turska komanda je uvidela neminovan vojnički poraz i nastala je panika i opšta bežanija muslimanskog stanovništva iz varoši. Na frontu, general Belimarković je izdao naređenje da se formira jurišna grupa pod komandom majora Radomira Putnika, sa zadatkom da u zoru nastave gonjenje neprijatelja.

U zoru, 31. januara 1878. godine, prethodnica srpske vojske ušla je u Vranje na čelu sa majorom Radomirom Putnikom, posle 422 godine, dva meseca i 17 dana ropstva.

Glavnina Šumadijskog korpusa na čelu sa generalom Belimarkovićem ušla je u Vranje tačno u podne. Sve što je moglo da hoda izašlo je na ulice. Crkvena zvona su zvonila bez prekida. Klicalo se oslobodiocima na svakom koraku - ističe profesor Zlatanović.

U borbi za Vranje Turci su upotrebili 12 tabora pešadije, dva eskadrona konjice, 3.000 Arnauta, jedan eskadron konjice i osam topova. Ukupno su imali oko 15.000 boraca. Srpska vojska je raspolagala sa 12 bataljona, 22 topa, jednim eskadronom konjice i sa dva odreda četnika - dobrovoljaca, Poljanačkim i Pčinjskim. Ukupno oko 8.500 boraca.

Spomenik oslobodiocima Vranja iz 1878. godine, popularno nazvan Čika Mitke, i dan-danas je teško oštećen, bez šake i puške, ali Vranjanci su ga ostavili tako da podseća na bugarske zločine. Vranjanci su počeli da sakupljaju priloge za podizanje spomenika palim oslobodiocima, pa se tako spominje da je 31. januara 1900. godine bila organizovana zabava sa igrankom, a ulaznica je bio dobrovoljan prilog za podizanje spomenika. Sam general Belimarković je priložio 2.000 tadašnjih dinara za izgradnju tog spomenika.

Spomenik je podignut godine 1903, neposredno pred Majski prevrat. Rad je poznatog beogradskog vajara Simeona Roksandića. Bugarski okupatori su spomenik rušili dva puta, i u Prvom, i u Drugom svetskom ratu, ali je spomenik uvek ponovo dizan.

Sačuvajte sablju

Dve čete Drugog lepeničkog bataljona pod komandom potporučnika Đorđa Stojićevića napale su na juriš Turke kod sela Devotin u Poljanici. Uspeli su, po dubokom snegu, da potisnu Turke prema Vranju. U ovoj borbi koja je bila žestoka, smrtno je ranjen mladi potporučnik Đorđe Stojićević. Kada je poveo vojnike na juriš, puščano zrno probilo mu je grudi. Vojnici su ga s položaja izneli na leđima. Nešto od gubitka krvi, a nešto od velike hladnoće, umro je sutradan. Praunuk proslavljenog junaka iz Pocerja, Miloša Stojićevića, rekao je:

- Nemoj odmah kazati da sam poginuo, nego najpre napiši da sam teško ranjen, a posle da se rana dala na zlo, a najposle - umro. A sablju, molim te gledaj da mi sačuvaš, ne daj da padne Turčinu u ruke - navodi profesor Zlatanović.

Počast junacima

Na spomen-obeležje u Osatici delegacije grada, Vojske Srbije, Subnora, Udruženja potomaka i planinara položili su vence i sveće 26. januara i time otopčeli obeležavanje oslobođenja. Gradonačelnik Vranja Zoran Antić je podsetio da su u borbama poginula 122 vojnika.
- Poginuli ratnici sahranjivani su na više mesta, a u Moštanici, mahala Osatica, počiva najveći broj srpskih vojnika. Odajemo im dužno poštovanje i poručujemo da se ne odričemo prošlosti, istorije, tradicije i predaka, jer onda kao narod gubimo identitet - naglasio je gradonačelnik Antić.

2024 © - Vesti online