Praznik kad mu vreme nije

"Ja bih ovo, ne, i ovo ću", razdragano uzvikuju mališani kada su naši novinari izneli pred njih pregršt slatkiša koje im je poslao humanitarac Ilija Miki Vujović sa prijateljima, čitaocima i decom iz srpskih škola u Parizu.

Za razliku od Nove godine kada su isti donatori iz Francuske već tradicionalno obradovali male i hrabre pacijente sa Onkološkog odeljenja Instituta za majku i dete u Beogradu, ovoga puta prepustili su izbor "Vestima".

Nismo se dvoumili: Svratište u kome borave mališani koji su uključeni u život i rad na ulici jedno je od dva takva u celoj srpskoj prestonici, a u njemu deca borave tokom celog dana, svih 365 dana u godini.

Mina Lukić, koordinator Svratišta kaže za naš list da je presrećna zbog ove slatke donacije, koja je bila praznik za decu.

- Imamo dva svratišta, jedno na Novom Beogradu, a drugo na Zvezdari i na mesečnom nivou nas poseti oko 280 mališana, a u zimskom čak i više. Ovde mogu da jedu, da se tuširaju, da uče, da se ogreju, da zaborave na porodične probleme... To su deca koja su uključena i u rad, to su deca koja prikupljaju karton, papir, dakle sve sekundarne sirovine i tako doprinose kućnom budžetu cele porodice - priča Mina Lukić.

Emilija Gojković, specijalni pedagog kaže da je reč o deci koja su pravno nevidljiva, drugim rečima oni nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje i žive u teškim uslovima. "Obilazimo njihove roditelje i tražimo saglasnost da mališani mogu da dolaze kod nas. Humani ljudi pomažu i uglavnom donose garderobu i hranu što je prava radost za ovu decu", ističe Emilija i dodaje da u novobeogradskom svratištu borave mališani starosti od pet do 15 godina.

Trinaestogodišnja Jasmina. R. nije mogla da sakrije oduševljenje poslasticama koje je poslao naš čitalac iz Francuske. "Zahvaljujemo se dobrom čiki što nas je obradovao. Volim da dolazim u ovo svratište, jer ovde mogu da se družim sa drugom decom. Ali i da se istuširam, kod kuće nemam gde...", priča ova devojčica.

A petnaestogodišnja I. P. kaže da ju je osim čokolada, bombona i sokova, više obradovala činjenica da neki nepoznati ljudi iz velikog sveta misle na njih, decu koja žive u teškim uslovima.

- Idem u školu i želim da učim. Možda i ja jednog dana budem u mogućnosti da obradujem neku drugu siromašnu decu. Hvala našim zemljacima iz Francuske - poručuje Ivana P. zajedno sa svojim drugarima, koji kada su se pogostili slatkišima, ispratili su nas i zaželeli mnogo zdravlja plemenitom Iliji i njegovim prijateljima.