Srbija na korak do bankrota
Sada je dug narastao na čak 70,9 odsto BDP ali osim saopštenja opozicione DS, utisak je da je stručna javnost u kritikama utihnula. Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da Srbija nije bankrotirala, jer izvršava obaveze prema kreditorima.
- Još smo u predvorju bankrota. Nismo došli u poziciju Grčke, ali je ovo ključna godina kada će se videti da li će biti ostvarene mere fiskalne konsolidacije - navodi Đogović za "Vesti".
Osam miliona dnevno
Straćene pare
Kršenje Zakona o budžetskom sistemu koje učešće javnog duga u BDP-u ograničava na 45 odsto ne iznenađuje Aleksandra Stevanovića koji primećuje da se i sadašnje vlasti drže fraze Josipa Broza Tita "da se ne treba držati zakona ko pijan plota..."
- Ovi sadašnji su ipak šampioni u zaduživanju, a ne u reformama kako bi želeli sebe da predstave. Problem je što ništa od javnog duga nismo utrošili u investicije, uglavnom je išlo na pokrivanje budžetskog deficita - dodaje Stevanović.
On smatra da Vladi Srbije treba dati još četiri-pet meseci kako bi videli da li će biti rešena sudbina preduzeća u restruktuiranju. Da li će se za ona koja imaju perspektivu pronaći strateški partner i da li će biti ukinute subvencije, koje predstavljaju samo ogromni državni trošak i socijalnu demagogiju?
Koliki je tempo zaduživanja srpske države može se videti na sajtu Ministarstva finansija gde je objavljeno da je javni dug u decembru 2014. godine uvećan za oko 480 miliona evra u odnosu na prethodni mesec. Tako je ukupan dug u decembru dosegao 22,76 milijardi evra.
Kada se gleda učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu on se sa 59,6, koliko je iznosio krajem 2013, popeo na čak 70,9 odsto! Ovaj dužnički sunovrat poslužio je opozicionoj DS za oštru kritiku rada Vlade Srbije. Demokrate podsećaju da je javni dug iznosio 15,5 milijardi evra kada je SNS sredinom 2012. došla na vlast. Na dnevnom nivou, izračunale su demokrate, javni dug se povećavao za preko osam miliona evra!
Srbija je, dakle, nominalno više zadužena zemlja nego što je to u svom najgorem dužničkom periodu bila nekadašnja SFRJ, kada su preko 20 miliona građana Jugoslavije plašili dužničkim ropstvom.
Isti kao Ruanda
- Ove brojke samo dodatno potvrđuju neodgovorno vođenje javnih finansija. Ni prethodna, ni ova sadašnja vlada sa SNS i SPS, ne razmišljaju fundamentalno drugačije. Ako se proces enormnog zaduživanja nastavi mi ćemo bankrotirati. Ukoliko želimo da izbegnemo taj najgori scenario moramo da živimo od onoga što stvorimo i zaradimo, a ne da uskraćujemo budućnost nekome ko se još nije ni rodio - upozorava Aleksandar Stevanović, predsednik Srpske asocijacije malih srednjih preduzeća i savetnik Saše Radulovića u vreme kada je vodio Ministarstvo privrede.
U Fiskalnom savetu nismo mogli da dobijemo komentar, jer upravo rade na izveštaju povodom novih podataka o visini javnog duga koji će objaviti ove nedelje.
Početkom godine američka bonitetna agencija FIČ je potvrdila smanjeni kreditni rejting Srbije, svrstavajući je u isti rang sa Republikom Kongo, Mozambikom, Kenijom, Mongolijom, Ruandom, Sejšelima i Dominikanskom Republikom. Jedan od kriterijuma bilo je upravo veliko učešće javnog duga u BDP sa tendencijom daljeg rasta na oko 80% do 2016. godine. Pad kreditnog rejtinga odbija investitore, a već prisutne mobiliše da pokupe svoj kapital i napuste Srbiju, upozoravaju stručnjaci.
Računica za glavobolju
Saša Đogović kaže da je Vlada Srbije napravila projekciju da zaključno do 2017. godine javni dug naraste do 78-79 odsto BDP, a da onda počne sa postepenim opadanjem duga. On je saglasan sa objašnjenjima vlade da se javni dug uvećao i zato što su se morali vraćati dugovi nastali za vreme prethodnih vlasti. Istovremeno, u poslednje dve godine u opciji su bili povoljniji krediti, sa manjom kamatom i boljim rokom otplate, pa je došlo do prekomponovanja postojećih kredita.
Makedonija za uzor
Makedonija je u četvrtom kvartalu 2014. smanjila dug za 93,3 miliona evra, a javni dug za 62,7 miliona. Prema podacima makedonskog Ministarstvo finansija, državni dug iznosi 3,26 milijardi evra, što je 38,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), i u poređenju s prethodnim kvartalom predstavlja smanjenje za 1,1 odsto.
Rizična prodaja Železare
Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da u postupku prodaje Železare Smederevo postoji granica ispod koje Vlada Srbije neće ići, i naveo da ta kompanija sama može da ostvaruje 1,2 do 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.
- Nećemo da prodamo Železaru tako da sutra imamo rizike, jer smo uradili pogrešan posao. Pregovori sa Esmarkom dugo traju zato što se moraju usaglasiti mnogi detalji, od broja radnika, kvaliteta i odnosa budućeg novog vlasnika prema zaposlenima, do dugoročnih obaveza Železare, a tu je i interes Esmarka koji želi da ostvari profit - rekao je Sertić i dodao da u slučaju prodaje železare vlada mora da vodi računa o obavezama prema MMF, Svetskoj banci i EU.
Sertić tvrdi da je povećan broj domaćih investitora, tako da ih je gotovo jednako kao stranih ulagača. On kaže da je prošle godine započeto 14 novih projekata stranih investitora, u kojima će biti zaposleno oko 4.000 novih radnika.