Ocene večita đačka muka
- Materijal sam, kao nekadašnji đak, a sada nastavnik u ovoj školi - kaže autorka monografije - prikupljala sa ogromnom odgovornošću trudeći se da imam što bolji uvid u realno stanje, bez nostalgije za prošlošću - kontrolišući, koliko je to moguće, princip pamćenja.
Monografija je, kompozicijski, uređena po decenijama - šest decenija škole pod tim imenom, šest poglavlja, u kojima se vidi mukotrpan rad i ozbiljnost pristupa autorke zadatku kojeg se prihvatila. Neverovatno obilje pisanih dokumenata, fotografija, ali u predgovoru i zaokružena vizija obrazovanja Marine Stojanović kao pedagoga.
Dvojka bila neprelazna ocena
Dvojka je nekad bila nedovoljna ocena. Nastava je organizovana u okviru šestodnevne radne nedelje. Učenici četvrtog razreda, pored ostalih predmeta, imali su i: lepo pisanje, ručni rad, a osmaci časove: domaćinstvo i higijena. Pri školi su radila i odeljenja za obrazovanje odraslih, a nešto kasnije i zabavište i muzička škola.
Ali, sadržinski, monografija je mnogo više od onoga što joj ime nameće. Autorka briše granice vremena, te se prošlost, sadašnjost i budućnost prepliću u neraskidivoj vezi, potkrepljene stihovima i maksimama pesnika Miroslava Antića, koji je, bolje nego iko drugi, poznavao dečju dušu. Istočnjački mudro, na belini između stihova, Antić potvrđuje, opominje i poručuje da su znanje i mudrost dve različite stvari, da nema nedarovitog učenika, ali ima pogrešnih učitelja i promašenih škola.
- Čitaocu sam svesno ostavljala jedan međuprostor za ono što se ne može izgovoriti opštepoznatim rečima, a sama saznavala celim bićem prepoznajući u prozivnicima rukopise učitelja i nastavnika, gledajući stare i nove fotografije, slušajući zvuk zvona, sećajući se onih nekoliko krugova u đačkoj koloni u dvorištu stare škole pre početka časa, sluteći melodiju školskog orkestra i detinjstva, ali i večitu đačku muku s ocenama i ocenjivanjem, sa zagonetkama ovog sveta, sa pravdom i nepravdom, s iskrenom dečjom zagledanošću u budućnost - kaže Marina.
- Listanje starih matičnih knjiga dnevnika, zapisnika sa sednica, dopisa, lokalnih novina, nastavničkih beležaka... vrlo brzo je počelo da liči na svojevrsno putovanje.
U moru podataka, imena, ocena, neprestano sam opominjala sebe da realnost nije čist kvantitet i taj pristup pojačavala uporednim posmatranjem zajedničkih i različitih faza kroz koje je prolazilo školstvo -veli Marina.
Najstarija na jugu Srbije
Osnovna škola "Vuk Karadžić" iz Vranja, jedna je od najstarijih škola na jugu Srbije. Počela je sa radom još pre oslobođenja Vranja od Turaka 1878. godine.
Od 1893. godine počinje izgradnja školskih zgrada na mestu gde se škola i danas nalazi. U tim zgradama, škola otpočinje rad 1910. godine. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, zgrade su bile rušene, ali i opet građene. Reorganizacijom prosvetnih ustanova 1952. godine iz Državne potpune mešovite gimnazije u Vranju, izdvojeni su niži razredi i na taj način je formirana osmoljetka sa imenom "Vuk Karadžić".