Avetinjski tramvaj kruži Varšavom
Venci i zapaljene sveće na Spomeniku junacima geta, ekumenska molitva raznih veroispovesti za žrtve holokausta i čitanje imena pobijenih jevrejskih suseda način su na koji Varšava danas na 70. godišnjicu oslobođenja logora Aušvic, na Dan sećanja na žrtve holokausta odaje poštu ubijenima.
Obični Varšavljani kao i na ranije godišnjice zapaliće masovno u 18 časova u svojim prozorima sveće, na poziv fondacije Šalom i Poljske katoličke crkve koja je apel u nedelju pročitala vernicima u crkvama.
- Kao sveća koji plamti mora i u nama da gori sećanje na one koji su toliko patili. Obaveza svakog od nas je da se pobrine da plamen sećanja nikada ne ugasne - rekla je direktora fondacije Šalom Golda Tancer.
Sveće u prozorima biće poziv i na multimedijalnu predstavu "Zid" u Jevrejskom teatru, posvećene Ireni Sendler, ženi koja je uspela da prokrijumčari i izvede gotovo pred očima nacista više od 2.500 jevrejske dece iz Varšavskog geta, obezbedi im lažne dokumente, porodice ili manastire koji će ih primiti i dati im novi život.
Sedamdesetu godišnjicu kraja pakla na zemlji, kako preživeli često nazivaju najveći logor koji su nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj, Aušvic-Birkenau, obeležava danas cela Poljska.
U Aušvicu se zbog neumitnog vremena na ovu jubilarnu godišnjicu verovatno pojavljuje poslednji put tako velika grupa preživelih logoraša, njih 300 a najviše iz Poljske i Izraela, ali i veterani vojnici crvenoarmejci koji su 27. januara 1945. godine kada su posle žestokih borbi ugledali nezamislivo - poslednjih 7.500 ljudi koje nemački nacisti nisu stigli da pobiju a bili su suviše slabi da budu poterani u marševima smrti u druge logore na teritoriji Nemačke.
Oko 100 preživelih zajedno sa poljskim predsednikom Bronjislavom Komorovskim su još pre glavne popodnevne komemorativne ceremonije položili danas cveće na zloglasni Zid smrti u najstarijem delu logora pred kojim su nacisti obavljali masovna streljanja i pobili tu više hiljada logoraša.
- Ovde sam da prenesem dokaze o tome šta se dogodilo da to niko ne falsifikuje. Nastojimo da prenesemo kako je zaista bilo - rekla je jedna od preživelih, 92-godišnja Sabina Navara koja je u Aušvicu preživela tri i po godine.