Utorak 27.01.2015.
08:38
Beta

Aušvic: Danas političari ćute, glas samo preživelima

Beta/AP
Stravični zločini u logoru: Očekivali su svašta, ali ne ono što je nezamislivo

Šefovi država i vlada, među ostalima i predsednik Nemačke Joahim Gauk, Francuske Fransoa Oland i zvaničnici delegacija 49 zemalja, među njima za Rusiju šef administracije Kremlja Sergej Ivanov a za Srbiju ministar rada i socijalnih pitanja Aleksandar Vulin, biće na tom najvećem stratištu Jevreja u Evropi samo publika.

Minut ćutanja

U ime budućnosti će se i logor Aušvic pridružiti danas evropskom minutu ćutnje na koji su pozvali učesnici međunarodnog foruma Pusti moj narod da živi u Pragu i bivšem nacistickom logoru Terezin koji organizuje Evropski jevrejski kongres i Evropski parlament uz učešće predsednika parlamenata 30 zemalja, među kojima je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.

Halina Birenbaum, Kažimjež Albin i Roman Kent, poljski Jevreji koji su prošli kroz pakao najveće fabrike smrti koju je Hitlerov III Rajh podigao na jugu okupirane Poljske ponoviće u ime svih žrtava holokausta i mrtvih i živih popodne u Aušvicu ispred nekadašnjih gasnih komora poruku "Desilo se, a može da se desi ponovo, svugde", reči koje je napisao italijanski Jevrejin, pisac i hemičar, bivši logoraš, Primo Levi.

Ovu 70. godišnjicu oslobođenja logora Evropa obeležava u mučnijoj atmosferi nego prethodnu 60. godišnjicu a ne samo predstavnici jevrejskih zajednica, već i političari, posebno nakon krvavih napada islamskih radikala u Francuskoj i jačanja ekstremističke desnice u Evropi govore o pojavi onih istih mehanizama kao u vreme uspona nacista koji su doveli do holokausta i njegovih šest miliona žrtava i pokušaja istrebljenja svih evropskih Jevreja.

- Očekivali su svašta, ali ne ono što je nezamislivo - još jedna je od parola ove godišnjice. To nezamislivo ne može da oprosti ni da zaboravi nemačkim nacistima ni komandantu logora Aušvic Rudolfu Hesu ni njegov unuk Rajner Hes, jedna od oko 4.000 zvanica na današnjoj centralnoj komemorativnoj svečanosti u Aušvicu.

- Ne mogu da oprostim ni dedi ni ocu. Ne mogu da promenim prošlost, ne mogu da vratim natrag vreme, jer to nije moguće ali mogu da učinim nešto za budućnost imajući na umu šta se ovde desilo - kazao je Rajner Hes, aktivista organizacija protiv rasizma i neonacizma poljskoj televiziji TVN24.

Iz Praga i Terezina će danas uputiti apel vladama i državama da svedu toleranciju ekstremizma i nasilja podstaknutog etničkom i verskom netrpeljivošću na nulu i predložiti konkretnu Mapu puta odbrane od ekstremizma, neonacizma i antisemitizma u 20 koraka a od SAD, Evropske unije, Izraela i Rusije zahtevaju da se u toj odbrani uzdignu iznad svih svojih tenzija i sporova.

Od 1940. godine kada su nacisti otvorili koncentracioni logor na periferiji Aušvica na jugu Poljske, prvo za Poljake da bi ga 1942. odredili kao ključno mesto za plan istrebljenja Jevreja godine i proširili logor i na Birkenau, u gasnim komorama ili zbog stravičnih uslova i u monstruoznim medicinskim eksperimentima na logorašima život je tu izgubilo najmanje 1,1 milion ljudi.

Najviše je u Aušvicu pobijeno Jevreja iz svih evropskih zemalja, ali i 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, kao i Jevreji deportovani vozovima u vagonim za stoku sa svih krajeva kontinenta, 15.000 sovjetskih vojnih zarobljenika i najmanje 15.000 pripadnika drugih naroda Evrope.

Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije i 231 svojetski vojnik položio je život da definitivno okonča monstruozno nacističko "rešenje jevrejskog pitanja".

2021 © - Vesti online