Ženski Hamlet

Zasluga za to pripala je, naravno, "Klarici" iz Geteovog "Egmonta", koju je još u Beogradu s oduševljenjem gledao Kosta Herman, vladin savetnik u Bosni. On je tada svoje oduševljenje Olgom Ilić pretočio u članak, a sada joj se našao u nevolji. Turneja je prošla izuzetno uspešno, a Olga je ponosno donela u Srbiju i donela dva nova šlagera: "Oj, boga ti, siva tico sokole" i "Pošetala Ana pelivana".

Po povratku u Beograd ponovo je igrala na daskama Narodnog pozorišta sve dok nije dobila poziv Jefte Ugričića da zaigra u Pozorištu na Bulevaru. Tu se okupila plejada izvrsnih glumaca pod pokroviteljstvom Olginog kolege Bogoboja Rucovića, sa kojim je igrala još kao dete svoju prvu ozbiljnu ulogu u komadu "Trnje i lovorike".

Olga je postala primadona pozorišta na "Bulevaru", gde je njen talenat došao do vrhunca. Igrala je Ofeliju u "Hamletu", Margaretu u "Dami s kamelijama". Nažalost, čim je pozorište krenulo na turneju, odmah se i raspalo.

Na mestu "Bulevara" osnovana je prva srpska opera. Olga je isprva bila začuđena pozivom da igra u operetama, jer je do tada bila isključivo dramska glumica. Sasvim neočekivano, ona upravo tu doživljava svoj novi veliki uspeh. Velika je šteta što je ovaj pionirski poduhvat uspela da osujeti konzervativna publika bez sluha za novine i promene.

Olga se vratila se u Niš, varoš iz koje je kao dete krenula u beli svet. Pozorište njene mladosti još je bilo tu, ali sa novim upravnikom, Kostom Delinijem. Rešena da vrati uspomenu na devojačke dane, kada je igrala uglavnom muške uloge, Olga se, po uzoru na Saru Bernar, hrabro upustila u najzahtevniju mušku dramsku ulogu ikada napisanu - Hamleta! Kritičari su zapisali da je Olga tu ulogu odigrala "vrlo inteligentno i psihološki produbljeno govorila tekst", za razliku od njenih slavnijih muških kolega Cvetića i Stanojevića koji su "delovali teško i patetično". Olga Ilić je postala prvi ženski Hamlet na Balkanu! Olga nije uspela da se skrasi na jednom mestu nego je sa Bogobojem Rucovićem krenula na turneje, berući usput lovorike.