Naime, Žrnov ili Žrnovan bio je srednjovekovni grad, branik Beograda, jedno od šest najvećih utvrđenja u Srbiji. Ne postoje pouzdani podaci kada je podignut, ali većina istoričara veruje da datira iz vremena despota Stefana Lazarevića. Pretpostavlja se da je prvobitno postojalo utvrđenje koje su izgradili Rimljani, a da su potom na istom mestu Srbi podigli utvrđenje kako bi se odbranili od Osmanlija. Tokom istorije, oko Žrnova su se vodile bitke jer je bio važna strateška pozicija s koje je Beograd, tadašnji Singidunum, bio pod kontrolom.

To je sve što se o tom gradu danas zna. Razlog tome je neobična i skandalozna odluka kralja Aleksandra da sve sravni sa zemljom i na tom mestu podigne grandiozan spomenik s neobičnom posvetom. Decenijama se polemiše šta zaista predstavlja "neznani junak" s obzirom na to da je u blizini ranije postojao istoimeni spomenik podignut nepoznatom srpskom vojniku čiji su ostaci odneti u Beli Potok gde se i danas u crkvi čuva krst.

S jedne strane, mnogi veruju da je taj naziv upotrebljen kako bi se dao zvaničan smisao tajanstvenom spomeniku, nakićenom brojnim masonskim simbolima. Mnogi i danas veruju da su kralj Aleksandar i Ivan Meštrović bili masoni.

Šta je našem kralju bilo toliko važno pa je odlučio da uništi jedan od dragulja srpske istorije? Da li je Spomenik neznanom junaku, u stvari, grandiozni masonski simbol izgrađen iz nama nepoznatih razloga, ili je, kako mnogi drugi veruju, to bila potvrda privrženosti ideji ujedinjenja, kojom je kralj Aleksandar Karađorđević pokušao da dokaže svoju odanost jugoslovenstvu. Šta god da su bili pravi razlozi, jedno je nesporno: Srbi su ostali bez Žrnova.