Da li je već počeo valutni rat?
Konovo upozorenje stiglo je istog dana kada je Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), objavio plan o doštampavanju preko 1,1 biliona evra od marta 2015. do septembra 2016, “a ako treba, i duže”, radi eventualnog privrednog oporavka evrozone, piše Politika.
Odmah iza Dragijeve objave, vrednost evra sunovratila se na najniži nivo od 2003. godine, dok su zlato i srebro smesta poskupeli.
Koliko ove sedmice, Goldman Saks je prognozirao da će evro već do Nove godine vredeti koliko i jedan američki dolar. Evro je izgubio tokom 2014. godine 18 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar. Samo u poslednjih 30 dana, evro se srozao 8,5 odsto u odnosu na valutu SAD. U međuvremenu, svetske valutne berze juče su počele da se klade hoće li evro vredeti 0,9 američkih dolara i pre 2016. godine.
Povratak zlatu
U međuvremenu, investitori, ali i običan svet, zamoreni najnovijim komešanjima na globalnom tržištu papirnih valuta, ovih dana se opet vraćaju dokazanom kriznom džokeru. Nakon objave iz Frankfurta, unca zlata vrednovana u evrima poskupela je tri odsto, dok je u dolarima i funtama poskočila za oko jedan odsto. Zlato će u ovakvim vremenima samo sve biti skuplje, prognoziraju trgovci u londonskom Sitiju, prenosi Politika.
MMF je početkom godine procenio da će globalna privreda u 2015. godine rasti još sporije nego što je Breton Vuds institucija prognozirala prošle jeseni (3,5 odsto umesto 3,8 odsto). Izuzetak, po MMF-u, jeste Amerika, koja bi trebalo da zabeleži rast od 3,6 odsto, umesto 3,1. MMF pri tom od evrozone očekuje sićušni privredni rast od 1,2 odsto (bez obzira na rekordni pad cene nafte) umesto jesenje prognoze od 1,3 odsto.
U takvom egzistencijalnom sivilu, ECB je objavom basnoslovnog paketa kupovine obveznica javnog i privatnog sektora i institucija EU de fakto devalvirala evro. Tim potezom bi komercijalne banke trebalo da se oslobode hartija od vrednosti, a novcem koji bi dobile njihovom prodajom mogle bi da kreditiraju novi privredni investicioni ciklus. Problem je što bi komercijalne banke "mogle”, ali u stvari i nisu obavezne da se "u vremenu kompleksnih i jakih poprečnih struja” (ocena MMF-a) bace na odobravanje novih kredita.
Ovako, novoslabljeni evro postaje najnovija karika u globalnom ratu valutama, i to potezom kojim, po Aleksu Veberu, bivšem guverneru Bundesbanke, ECB samo kupuje vreme političarima koji nemaju plan strukturnih reformi za oživljavanje privrede mimo lavine pojeftinjenog novca u finansijskom sistemu evrozone. Plan za snalaženje u „guravim vremenima” nemaju ni političari u mnogim drugim delovima sveta. Verovatno su zato centralne banke Indije, Kanade, Danske, Švajcarske, Kine... poslednjih nedelja povukle niz drastičnih poteza kojima su iznenadile berze: bilo da je u pitanju snižavanje referentnih kamatnih stopa, odvajanje od pariteta sa evrom, ubrizgavanje velikih količina gotovine radi obezbeđivanja likvidnosti...
Sada pojeftinjeni evro znači, na primer, da nemački izvoznici automobila postaju direktna konkurencija japanskim i američkim proizvođačima vozila. Primera kojim devalvirane valute podstiču izvoz proizvoda određenih država, direktno rušeći ponudu industrija drugih zemalja, ima napretek.
Naglo ojačali dolar preti da ugrozi snažni rast američke privrede i izvoza. Naime, kako američki biznis da se nosi sa konkurencijom koja drastično obara vrednost svoje valute i svoju deflaciju izvozi drugima?
- U areni sve izraženijih manipulacija valutama širom sveta, zvanični Vašington trebalo bi da sprovede novu sopstvenu efektivnu valutnu politiku - ocenjuje magazin "Forin afers”.