Ko će odgovarati za rasprodaju države?
Komunisti tvrde da im ne pada na pamet da ulaze u savez sa Ciprasom, koji je bivši član njihove partije i u neku ruku "otpadnik". Pažnju zato privlači stranka Potami koju je pre samo dva meseca osnovao TV novinar Stavros Teodorakis, a koja je izbila na treće mesto po broju potencijalnih glasača.
Kandidati Potami Tanasis Skokos i Andreas Kutras primaju novinare u salonu najluksuznijeg atinskog hotela Gran Bretanj i ponavljaju da nisu političari već uglavnom privrednici koji žele da spasu Grčku.
Prevara iz Brisela
Kada se gleda bilans od 2010. godine do danas nameće se zaključak da je privatizacija bila u stvari pljačka države. Umesto najavljenih 50 milijardi evra, privatizacije su državnoj kasi donele samo 3,1 milijardu evra. Računa se da će državni profit od privatizacije za dve godine iznositi 9,6 milijardi evra, a to nije ni petina od onoga što je iz Brisela najavljivano.
- Nije sigurno da ćemo sklapati savez sa Sirizom, upravo zbog njihovog programa da menjaju sistem i ne isključuju izlazak iz zone evra. Dugovi moraju da se plate, ali tako da nas EU podrži da dobijemo niže kamate za nove kredite, pa da onda krenemo u reforme i obračun s korupcijom u procesu privatizacije - objašnjava Skokos.
Ostaje nejasno kako bi se to partija Potami angažovala u ratu protiv korupcije u procesu privatizacije, ako se zna da ovu stranku finansira upravo jedan od najvećih grčkih tajkuna i vlasnika medija Georgis Bobos. Da li Bobos, koji se okoristio privatizacijom, tako želi da se osigura da niko neće otvarati pitanje njegovih problematičnih kupovina prilikom privatizacija, pitaju se mnogi.
Kako god bilo, "privatizacija" je jedna od ključnih reči u predizbornoj kampanji na koju svi Grci burno reaguju.
- Baš zbog privatizacija glasam za Sirizu. Treba zaustaviti pljačku države i građana. Za to ne treba novac, već politička volja i primena zakona da se zaustavi pljačka grčkih građana - objašnjava Kula S, medicinska sestra u jednoj atinskoj bolnici za kardiohirurgiju.
Zašto mora baš sve da se privatizuje, čak i ona državna preduzeća koja su odlično poslovala i donosila dobit, pita se naša sagovornica i navodi primer rudnika zlata koji već hiljadama godina postoji na severu Grčke u čuvenom letovalištu Uranopolis. Kanađani su dobili koncesiju, sada koriste tehnologiju koja zagađuje obalu i more, uprkos protestima stanovništva koje će ostati bez prihoda od turizma.
- Pa čija je ovo zemlja - pita se ova Grkinja šireći ruke u čudu.
"Trojka" ucenjuje
Privatizacija je i ključna reč u programu "Trojke" koju čine MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija. "Trojka" upravo privatizacijom uslovljava tzv. "pomoć" Grčkoj, odnosno nove kredite za otplatu starih. Na listi su sva javna preduzeća i svi sektori: transport, struja i gas, nafta, vodovodi u Solunu i Atini, svi aerodromi, sve luke, svi autoputevi, železnice, pošta, lutrija i sportske kladionice. Uz to idu državni posedi, čak i najčuvenije plaže. Pored grčkih tajkuna, u privatizaciji učestvuju i zapadna državna preduzeća. To znači da grčka država ne može da bude vlasnik grčkog autoputa, ali može recimo francuska državna firma. Formula već viđena i isprobana na istoku Evrope - i u Srbiji.