Pobuna planete protiv čoveka

Klimatolozi prognoziraju da će se padavine u drugoj polovini 21. veka smanjiti za 50 odsto, pa će mnoge zemlje ostati bez vode. Evropa je već preduzela mere da smanji emisiju štetnih gasova i pripremi se za elementarne nepogode. EU je od svog budžeta za period od 2014. do 2020. izdvojila 20 odsto sredstava upravo za klimatske akcije, između ostalog za ublažavanje klimatskih promena i strategiju adaptacije na suše, poplave ili šumske požare.

Već su poznata istraživanja koja predviđaju pomeranje plantaža maslina i vinove loze sa juga ka severu Evrope. Do kraja ovog veka region Balkana bi mogao da pretrpi i značajne gubitke u prinosima kukuruza. Istovremeno, predviđeni rast nivoa mora od 26 do 82 centimetra do 2100. godine u regionu bi uticao na promenu jadranske obale.

Jedini način da se svet spase od ove stravične prognoze jeste da se umesto fosilnih goriva pređe na obnovljive izvore energije kao što su vetar i sunce. Ukoliko se to ne učini na vreme, ugrožena je proizvodnja hrane u celom svetu.

Okeani su do sada akumulirali oko 30 odsto ugljen-dioksida kojeg je u atmosferu izbacilo čovečanstvo i tako je njihov stepen kiselosti porastao za 26 procenata u odnosu na period pre industrijske revolucije, što ugrožava život vodenog sveta.