Halo, druže... Ma evo me, na sednici!

Mnoge ustanove imaju pravila kada je upotreba mobilnih telefona u pitanju. Evo, recimo, banke. U bankama je zabranjeno pričati telefonom dok stojite u redu. Zamislite kako ometajuće može da deluje na šalterskog službenika da sluša o nečijoj kumi dok jadnom klijentu objašnjava koliko mu je skočila rata za kredit.

A sad zamislite školski čas na kojem se umesto nastavnika geografije čuje Tanja koja Anji prepričava da je Minja sinoć ispala prava kučka jer se smuvala sa Perom, iako zna da je u njega zaljubljena Ivanina mlađa sestra. Da se ne lažemo, Tanju verovatno ne zanima kuda meandrira reka Visla, ali red je red.

Red mora da se zna u banci, u školi, u kući, na poslu, a pogotovo u skupštini, zakonodavnom telu, najvišoj demokratskoj instituciji jedne demokratske države. I još malo da se ne lažemo, nisu rasprave poslanika toliko zanimljive, a ni pametne, da bi držale pažnju sve vreme. Dešava se, čovek se zamisli, misli odlutaju, a tu su i druge obaveze u životu osim poslaničkih... Ali! Red je red, pa makar i poslanički.