“Srbija ne može da izgubi spor sa Hrvatskom“
- Za nas je vrlo važno da se ta presuda donese i ja sam siguran da mi taj spor ne možemo da izgubimo i da Srbija neće biti optužena za ono što je Hrvatska teretila od kad je 1999. godine podnela tužbu - rekao je Ljajić za RTS.
Prema njegovom mišljenju, sa stanovišta srpskih interesa ovaj sudski spor nije najgora solucija koja je mogla da joj se dogodi, iako je podigao tenzije u odnosima između dve države.
- Ako nije moglo da se postigne rešenje dogovorom dve strane onda je ovo dobar puta za Srbiju, da jedna međunarodna nezavisna sudska instanca da svoju procenu i odluku i presudu. Siguran sam da će Srbija od toga imati više koristi nego štete - rekao je Ljajić.
On je istakao da je bilo zločina i na jednoj i na drugoj strani i da niko to ne treba da spori, ali da misli da će sud doneti odluku da nije bilo genocida.
Ljajić je naveo da će se presudom u formalno pravnom smislu zaokružiti jedna epoha u odnosima Srbije i Hrvatske, ali da se suštinski tu neće ništa bitnije promeniti, kakva god presuda da bude, jer će i jedna i druga strana imati svoju interpretaciju o onome što se dešavalo tih ratnih godina.
Glavna rasprava po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde počela je 3. marta prošle godine, posle više razmena pisanih podnesaka.
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, a Srbija je u januaru 2010. sudu predala kontratužbu.
Pregovori oko imovine biće najteži
Ljaljić se osvrnuo i na pregvore u Briselu istakavši da će najvažnija ali i najteža tema razgovora sa Prištinom biti imovina na Kosovu i Metohiji.
- Priština će na svaki način gledati da izbegne ovu temu. Neće biti ni malo lako ni brzo i to će biti jedna od najtežih tema tokom pregovora. Ali mi ne možemo dobrovoljno da dižemo ruke od naše imovine", rekao je Ljajić za RTS.
On je naveo da postoje orijentacioni podaci o vrednosti imovine koja je povezana sa njegovim ministarstvom, ali da je važnije od toga da je ukupna vrednost srpske imovine koja je do 1990. godine uložena u putnu infrastrukturu, telekomunikaciju, energetsku infrastrukturu i privredne objekte oko 17 milijardi dolara.
Prema njegovim rečima, u tu vrednost nije uračunata vrednost poljporivrednog, građevinskog, šumskog zemljišta, rudna bogatstva, kao ni zgrade i stambeni i poslovni objekti u koje je Srbija ulagala.