Holanđani prisluškivali Karadžića
Karadžić, koji je optužen za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. uputio je zahtev za istragu, pošto su mediji u Holandiji krajem prošle godine objavili nalaze istrage prema kojima je tajna služba često prisluškivala advokatsku kompaniju Praken d'Oliveira. Potom se oglasio i holandski ministar policije potvrdivši da su tvrdnje o prisluškivanju "delimično opravdane".
Hag bez blama
Toma Fila je, upitan da li će Radovan Karadžić imati neku korist tokom suđenja ukoliko se dokaže da je bilo nadzora nad komunikacijom koju je imao s pravnim savetnikom, odgovorio:
- Ne samo da niko neće odgovarati, već ne verujem da će Karadžić išta dobiti od zahteva da holandske vlasti ispitaju da li je prisluškivanja bilo, osim što će izblamirati taj sud. Pokazalo se, međutim, da njima blamaža ne pada teško - zaključio je Fila.
- Nedavno sam primetio da je holandska vlada, posebno tajna služba, presretala privilegovanu komunikaciju između advokatske firme Praken d'Oliveira i njihovih klijenata, uključenih u međunarodne krivične postupke tokom perioda kad sam imao privilegovanu komunikaciju s Robinsonom - naveo je bivši predsednik RS.
Srpski advokati koji su branili haške optuženike pred Haškim tribunalom jednodušni su u oceni da je prisluškivanja zaštićenih razgovora zaista bilo. Uverenje da nijedna takva komunikacija nije prošla nekontrolisano iznosi u izjavi za "Vesti", advokat Branislav Tapušković koji je u Hagu bio branilac više optuženih.
- U tom sudu sam bio od 1996. godine i mada privilegovani razgovori podrazumevaju, komunikaciju koju niko ne kontroliše, uveren sam iz hiljadu razloga da je te kontrole bilo - kaže Tapušković.
On smatra da se u Tribunalu nisu usudili da prisluškivane razgovore koriste u procesima, ali ističe da su kontrolom te komunikacije praktično kontrolisali odbranu optuženika.
Advokat Toma Fila takođe smatra da je bilo kontrole privilegovanih razgovora, mada to nikada nije dokazano. Objašnjava i da mora da bude zaštićen razgovor sa advokatima, za razliku od privatnih, sa porodicom i prijateljima.
Fila, za razliku od Tapuškovića, ukazuje i da su neke komunikacije, poput razgovora bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, bez obzira na "privilegovanost", na sudu čak bile iskorišćene kao dokaz.
- Jasno je da takva komunikacija ne sme da bude dokaz, a ukoliko bi to neko uradio, morao bi da odgovara. Da su u Beogradu, zadesila bi ih krivična odgovornost, ali se u Hagu to očito neće desiti - zaključio je Fila.