Od svakog litra država uzme pola

Sa druge strane, u Hrvatskoj su cene goriva pale ispod nivoa iz 2010. Pojeftinio je i evrodizel, baš kao i u Sloveniji koja je cene derivata snižavala u čak šest navrata od juna 2014.

Zašto to nije slučaj i u Srbiji? Zato što je Vlada rešila da se "ubaci" u cenu derivata tako što od vozača uzima više novca. Povećane su akcize 1. januara 2015. a uvedena je i taksa za rezerve goriva.

- Nafta i njeni derivati, kada ih kupuju domaći prometnici, obračunava se u dolarima, a na benzinskim stanicama ih prodaju u dinarima. Tako je, pored cene sirove nafte i kotacija benzina i dizela na međunarodnom tržištu, veoma važno i kretanje kursa dinara u odnosu na strane valute, pogotovo na dolar - ukazao je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Kada pada vrednost dinara naftašima treba više dinara da u stranim valutama kupe istu količinu nafte ili derivata, pa se višom cenom osiguravaju od izvesnog pada dinara prema dolaru.

Namet kreativnog naziva "taksa na obavezne rezerve" uvedena je 15. oktobra pa se na svaki prodati litar goriva naplaćuje 2,6 dinara plus PDV. Kada se uz to i ostale obaveze uračuna i akciza, država zapravo uzima polovinu maloprodajne cene goriva zbog čega je Srbija među najskupljima u regionu. Država po svakom litru benzina uzima 50 dinara, a za dizel 46 dinara, plus PDV.

U skladu sa zahtevima EU, Srbija od marta kontroliše naftu i derivate - od uvoza do pumpi. Uvedeno je obeležavanje goriva, takozvano markiranje čime je crno naftno tržište gotovo zaustavljeno. Procenjuje se da će to državnoj kasi doneti dodatnih 80 miliona evra, ali je i to dodatni namet na cenu derivata.