Minus trideset za početak
Celog prvog januara bilo je ledeno, a temperatura se u podne, zavisno od mesta na Pešteru, kretala od minus 15 do minus 20 stepeni.
- Kada smo očekivali paklenu noć, oko 22 časa iznenada se, na našu veliku radost, naoblačilo, pa je malo otoplilo, juče je u Sjenici bilo minus 10, a u Karajukića Bunarima minus 15, malo nam je laknulo, lakše se diše - priča Edib Honić, novinar i publicista iz Sjenice koji godinama prati vremenske (ne)prilike u "srpskom Sibiru".
- Tek je ovo početak, najhladnije obično bude oko Savindana, kada je obično najhladnije. Zasad mrazeve dobro podnosimo, spremili smo dovoljno namirnica i ogreva, ima i stočne hrane, a putevi su prohodni, kako će biti narednih dana niko ne sme da prognozira, jer ovde se nikad ne zna, ima dana kada se za samo nekoliko sati promene i po tri godišnja doba - ističe Radoje Kuč, poštar iz Dolića kod Karajukića Bunara koji pisma raznosi na traktoru ili motornim sankama.
Poznata po polarnim mrazevima, Pešterska visoravan je najhladniji deo Evrope, više puta u Sjenici i okolini izmereno je 35, 36 i 37 ispod nule, a 26. januara 2006. godine pokojni meteorolog Dionisije Diso Jakonić izmerio je u Karajukića Bunarima minus 39,8 što je najniža temperatura ikada izmerena na tlu bivše Jugoslavije.
Mraz za duži život
- Naviknuti smo na mrazeve i strašne hladnoće i čini mi se genetski predodređeni da ih relativno lako podnosimo. Čak ima i nečega dobrog u ogromnim minusima, studen "ubije sve bacile", nema zaraze, nema bolesti, pa živimo dugo, evo, ja sam po ovom mrazu uzeo 103. godinu i hvala Bogu još sam dobro, dugovečnosti nas Pešteraca najviše doprinosi specifična klima, a i zdrava hrana u kojoj uglavnom dominiraju mleko i mlečni proizvodi - kaže Veran Kuč, starina iz Boljara na Pešteru.