Tajna Kaspara Hauzera

Kapetan je pročitao oba pisma, jedno je bilo od dečakove majke koja je navela da je dečak rođen 30. aprila 1812. i da mu je otac bio konjanik u vojsci.

Drugo pismo je bilo od dečakovog staratelja koji je zamolio kapetana da Kaspara ili primi u vojsku ili da ga obesi. Kada su mu izuli čizme, zaključili su po ranama na nogama da pre toga nije nosio obuću. Kapetan je prosledio dečaka u policiju.

Tamo su pokušali da otkriju njegov identitet. Govorio je samo da želi da bude jahač kao njegov otac. Kada su mu dali papir i olovku, napisao je svoje ime - Kaspar Hauzer. Zatvorili su ga u tamnicu, gde je proveo dva meseca. Primetili su da se bolje snalazi u mraku nego na svetlosti, a kada je progovorio, Kaspar je uspeo da objasni da je ceo život proveo u mračnoj sobici.

Kada je izašao iz zatvora poveren je profesoru Georgu Fridrihu Daumeru. On ga je naučio da čita i piše i svira. Dok su jedni verovali da je reč o prevarantu, drugi su mislili da je Kasper potomak plemićke porodice Bauer i da je zatvoren kao beba da ne bi nekom oteo presto.

Godinu dana kasnije, profesor je zatekao Kaspara sakrivenog i krvavog u svom podrumu. Rekao je da ga je sekirom napao zamaskirani stranac, kojeg je prepoznao po glasu. Bio je to njegov bivši staratelj. Vlasti su ga premestile u drugu porodicu i mladić je na kraju dospeo do engleskog plemića Stenhoupa.

Stenhoup ga je pokazivao na balovima i opijao, tražeći sopstvenu korist, verujući da je on zaista potomak porodice Bauer. Usput je istraživao porodično stablo Bauerovih, da bi ga ubrzo oterao od sebe i prepustio svom prijatelju i profesoru Majeru, koji ga je zaposlio kao pisara. Jednog dana 1833, Kasparu je stigla poruka da ga stranac čeka u parku da mu otkrije njegovo poreklo. Mladić je naivno naseo na priču i stranac ga je ranio u grudi i stomak. Od tih povreda Kaspar je preminuo istog dana.