Za ručak čorba od tri krompira

Ova samohrana majka rodom iz Ugrinovaca, živi sa jednim bubregom, a nedavno je imala tešku operaciju kičme. Podstanar je u kući punoj memle, gde pokušava da deci stvori dom. Zbog bolesti je nesposobna za rad, a prima oko 100 evra socijalne pomoći. Kada plati 60 evra za kiriju i plus troškove, ostane joj tek koja hiljadarka, a decu treba obući i nahraniti, kupiti lekove i nabaviti ogrev, jer zima je pred vratima.

"Para nemam, a strah me je da se ne smrznemo. Ova kuća je trošna, građena 1937. i hladnoća ulazi na sve strane", priča Živka.

Iako je njihov dom neuslovan, zahvalna je ženi koja joj je izdala stan. Greju samo kuhinju, dok je u ostalim prostorijama hladnije nego napolju. Soba za spavanje opremljena je skromno, ali, kako kaže, bar deca imaju gde da napišu domaći zadatak i prespavaju. "Ništa od stvari nije naše. Imam samo jedno ćebe i jorgan. Nas tri spavamo na jednom ležaju... Hoću da iškolujem decu, a još dugujem novac za njihove knjige", objašnjava ova namučena žena kojoj s jedne strane bolest ne dozvoljava da radi, a s druge manjak školske spreme zatvara joj sva vrata.

Sudbina se surovo poigrala sa Živkom kada je otkriveno da joj bubreg otkazuje zbog tumora.

"Odstranjen mi je bubreg, a onda mi je pre nekoliko meseci ustanovljeno da mi je obolela i kičma, pa je lekar zakazao hitnu operaciju. Od tada više nisam sposobna za rad", priča Živka koja je dotad čuvala nepokretne starice i brinula se o njima da bi zaradila za hleb. Lekar je Živki posle operacije

kičme rekao da može doživotno da ostane nepokretna ako ne nosi ortopedski steznik LordoLoc za lumbalni deo kičme, ali on košta 8.000 dinara.

"Ali ja nemam od čega da ga kupim, i sve mi je gore. Ni preostali bubreg ne radi dobro, kažu pun je kamenja, ali lekove Rovatinex ne uzimam, jer ne mogu da ih platim. Dobijem tek koji dinar što pomognem jednoj starici, ali to je sitno, a dugovi rastu - priča Živka koja je nedavno uzela na zajam metar drva, a zna da je to količina za svega dve nedelje. Kaže, štedeće da potraju bar mesec dana.

- Jedna ćerka je išla na rekreativnu nastavu i još dugujem 6.500 dinara, a za drugu košta 17.500 dinara i mada u školi kažu da može da ide u pola cene, ja ni taj novac ne mogu da im obezbedim - jada se Živka, kojoj su najpotrebniji hrana, sredstva za higijenu, ogrev, plinska boca, ćebad, jorgani, ali i pribor za školu, odeća i obuća za decu...

-Moje devojčice nemaju ni čizme, ni zimsku odeću. Ova mlađa ide u školu sa tankom jaknom, a ne može ni da je zakopča, jer je rajsfesluš pokvaren - kazuje ova žena, a skriva od nas da i ona ide u letnjim patikama do bolnice. Deca su joj i najveća ljubav i najveća briga. Dobri su đaci i najgore joj je kada u školu odu gladne. Sa hranom pokušava da se snađe, a vešta je da od tri krompira napravi i čorbicu i jelo. "Nemam ništa drugo, samo krompir i pirinač, pa to skuvam sa malo luka", priča Živka koja i hleb uzima u pekari "na crtu". A bila bi srećna ako bi neko hteo da joj pomogne. Vremena jesu teška, ali veruje da još ima humanih i plemenitih ljudi.