Opel iz Bohuma i ceo grad idu u istoriju
Radnici Opela više od deset godina borili su se za svoja radna mesta i svoje pogone. Ali u dalekom Detroitu, sedištu Dženeral motorsa, vlasnika Opela, sada je doneta odluka o definitivnom zatvaranju fabrike u nemačkom gradu Bohumu. U petak je sa poizvodnih traka sišao poslednji "opel" proizveden u tom gradiću. Bila je to jedna "zafira".
Za Evu Kerkemajer, opunomoćenicu sindikata "Metal", to je "užasan kraj 50-godišnje priče o mnogo ljudi koji su odličnim radom mogli da prehrane svoje porodice, nadajući se do poslednjeg trenutka da fabrika neće biti zatvorena".
Fabrički inventar se još od početka novembra prodaje na internet-licitaciji. Prodaje se sve, od kancelarijskih stolica i robota sa pokretne trake, pa sve do kompletne fabričke kantine. Dugogodišnjeg radnika Majka Ščeblevskog to podseća na "pljačkanje mrtvih".
Posle 52 godine i više od 13 miliona proizvedenih automobila, u Bohumu se zatvara jedno poglavlje industrijske istorije. Od 20.000 radnika, koliko ih je u tom pogonu bilo 80-ih godina, na kraju je tamo radilo samo još njih 3.200. Samo 300 radnika ima sigurno radno mesto u Opelovom centru za raspodelu robe koji bi trebalo da ostane u Bohumu do 2020. godine.
Većina radnika otići će na prekvalifikacije u posebnu organizaciju čiji je zadatak da ih osposobi za posao u drugim firmama. To osposobljavanje traje najviše godinu dana, uz isplatu mesečnog iznosa u visini socijalne pomoći. Ali niko ne gaji velike nade da će do novog posla doći brzo. Radnik Torsten Dil kaže: "Imam 50 godina. To baš nije neka preporuka".
Grad na lošem glasu
Dugo natezanje koje je prethodilo konačnoj odluci o zatvaranju pogona u Bohumu je, prema oceni šefa tamošnje Kancelarije za unapređenje privrede Hajnc-Martina Dirksa, nanelo štetu tom gradu kao industrijskoj lokaciji.
"Koncernu je išlo loše", kaže Dirks, "a zbog stalnih diskusija o njegovom zatvaranju i Bohum je dospeo na loš glas".
Zatvaranjem Opelove fabrike, taj grad u Rurskoj oblasti je, posle odlaska Nokije, u roku od samo nekoliko godina izgubio i drugog velikog poslodavca. Iako je finski proizvođač mobilnih telefona još 2007. beležio zaradu od 7,6 milijardi evra, 2008. je zatvorio fabriku u Bohumu i proizvodnju premestio u Rumuniju. Tako je, uključujući i kooperante, zatvoreno više od 4.000 radnih meta.
I danas su, kako kaže opunomoćenica sindikata Eva Kerkemajer, mnoge bivše radnice Nokije bez posla. Odlazak Nokije je za grad Bohum značio i gubitak poreskih prihoda u visini od 25 miliona evra. Kada je reč o Opelu, stručnjak za privredu Dirks nema tačne procene, ali, s obzirom na gubitke koje je Opel imao poslednjih godina, ni prihod od poreza nije bio veliki. U gradu je prošle godine registrovano 3.000 novih radnih mesta, ali to se nije odrazilo na ukupnu sumu prihoda od poreza.
Novo poglavlje u regionalnoj privredi
Najveći poslodavac u gradu sada je Rurski univerzitet sa oko 6.000 zaposlenih. Kada je reč o budućnosti Opelovih radnika u svetlu stanja na regionalnom tržištu rada, Hajnc-Martin Dirks kaže da bi oni trebalo da budu spremni da prihvate i poslove na kojima će zarađivati manje nego ranije.
Ipak, mentalitet ljudi u Rurskoj oblasti, koja se nalazi usred ozbiljnih strukturnih promena, ne trpi crna predviđanja. Tako se sada svi nadaju da će na ogromnom Opelovom zemljištu površine 170 hektara biti podignuti novi pogodni. Industrijska i trgovinska komora polaže velike nade u inovativne firme srednje veličine. Nauka i istraživanje u Bohumu imaju dugu tradiciju, pogotovo u sprezi za proizvodnim disciplinama. Zemljište o kome je reč jedna je od najdostupnijih industrijskih površina u jednoj od najgušće naseljenih industrijskih oblasti na svetu.
Neizvesna budućnost
Sa rušenjem Opelove fabrike počeće se već 2015, ali do realizacije novih projekata na tom zemljištu ipak bi mogla da prođe i čitava decenija. Rolf Hajer, direktor nadležnog projektantskog društva koje su osnovali grad Bohum i fabrika Opel, računa da će prve firme tu da se nasele najranije za dve godine. Jedan investitor već je poznat – u pitanju je logistički koncern DHL koji tu želi da sagradi svoj depo i zaposli 600 radnika. Mnogi, uz dužno poštovanje prema toj uslužnoj logističkoj privrednoj grani, smatraju da je toj oblasti ipak potrebna industrija, odnosno proizvodnja. Za to Bohum ima dobre predispozicije, ali budućnost je neizvesna, a put do novih uspeha biće veoma trnovit.