Rekorder u dobrovoljnom davanju krvi

- Ovaj izuzetno humani šezdesetjednogodišnji građevinski radnik podario je bolesnima i ljudima u nevolji oko 70 litara tečnosti što život znači i istovremeno najmanje deset puta je promenio celokupnu količini krvi iz svog organizma.

Zlatko je rodom iz sela Kravice, kod Bratunca iz Republike Srpske.

To je ono selo koje je doživelo strašan pogrom na Božić 1993. godine kada su muslimanske snage, predvođene Naserom Orićem, pobile na desetine meštana i spalile selo.

Tada su izgorela stara i nova Zlatkova kuća. Verovatno bi i on stradao da se u to vreme nije nalazio na radu u Nemačkoj.

- Dobrovoljni davalac krvi postao sam sasvim slučajno sa nepunih 17 godina kao učenik drugog razreda Građevinske škole u Kopru - kaže Janković. - U to vreme svako ko bi dao krv, dobijao bi dva slobodna dana. Nama đacima bila je to zgodna prilika da vanredno odsustvujemo iz škole, pa su je mnogi koristili.

Bolesnik ga prepoznao - Jedna od neobičnih situacija desila mi se dok sam živeo u Bratuncu. Dao sam krv bolesniku Ljubi Mićiću. Posle šest godina šetao sam ulicom sa kćerkom Biljanom kad mi je prišao, predstavio se i rekao da me je prepoznao kao osobu koja mu je dala krv i spasla život. Osim što se zahvalio, odveo mi je kćerku u robnu kuću i obukao je, što se kaže, od glave do pete - veli Zlatko.

Po završetku srednje škole dobio je posao u Mariboru i tu ostao do 1980. godine kad se odlučio na povratak u rodno selo i zaposlenje u Fabrici keramičkih pločica "Kaolin" iz Bratunca. Posle osam godina odlučio se na odlazak u Nemačku gde ostaje do 1997. godine. Potom se vraća u zavičaj supruge Božane, Bajinu Baštu gde žive poslednjih 13 godina.

- Učestvovao sam u brojnim redovnim akcijama, ali i po pozivu. Bilo je godina kada sam pet puta dao krv. Jedna situacija posebno mi se urezala u sećanje, kada sam povređenom vozaču na putu Ljubljana - Novo Mesto dao krv iz vene u venu i tako mu spasao život, ali je i meni pozlilo jer su mi uzeli 750 grama krvi, skoro duplo više nego što je propisano. Lekar mi je kasnije objasnio da je morao to da učini, jer je povređeni dosta iskrvario pa je to bio jedini način da živ stigne do bolnice.

Ovaj podrinjski šampion humanosti ističe da je davanje krvi, osim što spasava živote drugima, vrlo zdravo i za sopstveni organizam. Smatra da je to i osnovni razlog da ga zdravlje odlično služi, pa se nada da će
još nekoliko godina moći da pomaže ljudima u nevolji.

Kćerka krenula očevim putem Zlatko Janković krv je najpre davao u Sloveniji, potom u Bosni i Hercegovini, Nemačkoj i Srbiji. Radeći građevinske poslove u okolini Bodenskog jezera u Nemačkoj učinio je to 17 puta. Njegovim putem krenula je kćerka Biljana. Ona je učestvovala u osam akcija dobrovoljnog davanja krvi.