Meteoropatija - bolest sve poznatija
Posledice nestabilnog vremena posebno osećaju osobe koje pate od hroničnih bolesti srca, disajnih organa, reume i artritisa. Tegobe poput visokog pritiska, otežanog disanja, bolova u kostima i zglobovima ili žiganja u zaraslim ranama kod njih su izraženije upravo u danima kad se vreme menja.
Glavni krivac za pojačanu bol je zapravo atmosferski elektricitet. U periodu kada se, recimo, približava oluja ili duva jak vetar, u vazduhu se povećava nivo pozitivnih jona.
Upravo na njih reaguje ljudski organizam. Udisanjem takvog vazduha povećava se izlučivanje hormona serotonina, što dalje utiče na sužavanje glatkih mišića u zidovima krvnih sudova.
Posledice su povišenje pritiska, lupanje srca, drhtavica i glavobolja. S druge strane, smanjeno izlučivanje hormona adrenalina izaziva loše raspoloženje i umor.
Prilagođavanje na temperaturu i vlagu
Ljudskom telu potrebno je četiri do pet sati da se prilagodi promenama temperature i vlage u vazduhu. To je posebno teško osobama koje imaju srčane tegobe, poput tahikardije ili hipertenzije, visokog pritiska.
Vrednosti krvnog pritiska ponekad se menjaju i više puta u toku dana, pa je mnogima problem, čak i uz propisanu terapiju, da ga stabilizuju. Zato u danima kada se naglo smanjuje atmosferski pritisak, kada je vlaga u vazduhu velika ili duva jak vetar, mnogi srčani biolesnici traže pomoć lekara.
Osobama sa takvim zdravstvenim problemima od velike je važnosti da prate dnevne izveštaje bioprognoze, da bi se prilagodili vremenskim prilikama. Osim lake i uravnotežene ishrane, njima se ne preporučuju boravak na otvorenom i veći fizički napori, naročito ne u danima kada duva jak vetar.
Ukoliko je reč o izraženim srčanim smetnjama, lekari savetuju pacijentima da unose manje tečnosti, samo onoliko koliko je potrebno da utole žeđ. Naime, višak tečnosti može dodatno da optereti kardiovaskularni sistem.
Prolećne glavobolje
Veliki broj studija potvrdio je uticaj vremenskih faktora na reumatske bolesti, te da se pojačavaju bolovi u kostima, zglobovima i mišićima.
Nagle promene atmosferskog pritiska i povećana vlažnost vazduha naročito ne prijaju osobama koje pate od fibromijalgijskog sindroma. Reč je o hroničnom oboljenju, koje se ispoljava kao umor udružen sa bolom u mišićima, tetivama i ostalim vezivnim tkivima.
Uglavnom se javlja kod žena, a na pogoršanje stanja utiču stres i vremenske promene. U jednom izveštaju 90 odsto žena koje su imale ovo oboljenje izjavilo je da se oseća loše tokom hladnog i vlažnog vremena.
Atmosferski pritisak i nagle promene temperature vazduha odgovorne su i za glavobolje koje često svi osećamo u prelaznim periodima.
Rezultati nekoliko istraživanja pokazali su da je više od polovine glavobolja izazvano vremenskim uslovima. Glavobolje usled vlažnog i hladnog vremena najviše opterećuju osobe koje pate od hroničnog sinusitisa.
Promenljive vremenske prilike stavljaju na probu i naš disajni sistem. Suvo i toplo vreme otežava disanje, a to naročito predstavlja veliki problem astmatičarima.
Zagađenje vazduha i povećane koncentracije polena u vazduhu u proleće takođe mogu doneti napade astme. Kod ovih osoba najizraženije tegobe se javljaju neposredno pre kiše.
Ali kad kiša padne, valja širom otvoriti prozore ili izaći u šetnju, jer tada vazduh sadrži najviše negativnih jona, koji donose olakšanje.
Meteoropate prognoziraju vreme
Dok kod osoba koje pate od hroničnih bolesti tegobe nastupaju sa promenom vremenskih prilika, meteoropate mogu da ih osete 12 do 48 sati ranije.
Pojedine osobe su bukvalno bolesne svaki put kada meteorolozi najavljuju padavine. Boli ih glava, nervi su im napeti i osećaju se kao da će pući. A onda im upravo kiša donese olakšanje i smetnje nestaju same od sebe.
Istraživanja nisu do kraja potvrdila zašto su neke osobe osetljivije na vremenske prilike od drugih. Ipak, pokazalo se da je meteoropatija češća kod osoba koje imaju osetljiviji metabolizam i jače reaguju na hormonske promene.
Ovo drugo objašnjava zašto su dve trećine meteoropata žene. Inače, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, preosetljivost na vremenske prilike pokazuje svaka peta osoba od 20 godina, svaka treća od 40, svaka druga posle 60.