Četvrtak 27.11.2014.
09:03
B. Grujić - Vesti

Pustošenje prirodnog bogatstva (5): Ciglom i sekirom na šumare

U Šumadiji najpopularnije drvo za ogrev
 

Zbog krađe drveta na Fruškoj gori godišnje se podnese 35 do 40 krivičnih prijava i to je tako već godinama unazad, uz podatak da lopovi poseku i po 120 do 150 kubika kvalitetnog stabla, a to je šteta u iznosu od 700.000 pa do milion dinara.


- Uzaludni su svi napori šumara koji nam pomažu da sačuvamo šume od uhodanih pljačkaških pohoda. Najviše se i dalje kradu bukva, hrast i grab, a topola i vrba lopove uopšte ne interesuju - objašnjava Radojčić, uz napomenu da se krađom drveta najviše bave upravo stanovnici sela sa oboda parka.

Golet u Kikindi

Pošumljenost na teritoriji kikindske opštine je, prema zvaničnim podacima, ispod jedan odsto, što je katastrofalan podatak. Srbija ima pošumljenosti oko 29 procenata, dok je u Vojvodini to svega 6,8 odsto. Nelegalna seča stabala u kikindskoj opštini poprima sve ozbiljnije razmere. U prva tri meseca prošle godine poljočuvarska služba sačinila je tri puta više zapisnika u odnosu na celu prošlu godinu, a 21 slučaj je procesuiran.

- Prošle godine, na primer, prijave za poznata lica podnete su u 15 slučajeva, a sa šest lica smo se dogovorili da sami otplate štetu, bez suđenja. U tom slučaju, međutim, obračunavamo cenu drveta po tri puta višoj tarifi od redovne, tako da bi im se daleko više isplatilo da ne kradu šumu. Za 21 kradljivcem još se traga, a šumari su imali i opasne situacije. Dešavalo se da lopov na njih nasrne sekirom. Kriza je, ljudi su bez posla, a krađa drva donosi solidan izvor prihoda - objašnjava Radojčić.

Neki kradljivci su imali i po 20 prijava, a da su mnogi od njih sada u zatvoru. U većini slučajeva kradu pokraj puta kako bi lakše izneli stabla do prikolice kamiona ili traktora, te neprimetno pobegli iz šume. Kada se radi sanitarna seča stabala, dovoljno je da pitaju i svi budu pušteni

da spreme drva za ogrev. Međutim, ljudi izbegavaju da dođu da pitaju da sakupe osušena i vremenom oborena stabla.


Pošto mnogima ogrev služi kao biznis, česti su nasrtaji na čuvare. Sa ljudima naoružanim motornom testerom suočavaju se golim rukama. Jer oružje šumari smeju da nose, ali samo u radno vreme. Njihova odgovornost, međutim, ne prestaje sa završetkom smene jer drvokradice najčešće operišu noću ili vikendom. Pre dve godine na Fruškoj gori kradljivci su šumara udarili ciglom u stomak, a potom drvenom motkom oštetili službenu ladu nivu.


- Drvokradice se ne plaše čuvara koji ne mogu da ih privedu. Šumar nema ovlašćenja da naplati kaznu na licu mesta, na šta lopovi svejedno ne bi pristali. Kazne, doduše, budu i veće od vrednosti posečenog drveta, ali drvokradice seku stabla pokraj druma i nemaju troškove izvlačenja na put, pa lepo zarade. Kazne za bespravnu seču u zaštićenim prirodnim dobrima su iste kao za ostale šume. Ni za taj prestup zakon ne predviđa da počinilac bude poslat u zatvor. Šteta koju nanesu šumama je znatna, a kao ogrev često završavaju i stara zaštićena stabla, čime se nanosi nemerljiva šteta našem rezervatu - kaže Radojčić.

Pustošenje prirodnog bogatstva:

1. Kad ispari cela šuma

2. Tutnje kamioni u gluvo doba

3. Sekirom u tuđi zabran

4. Zbogom stogodišnja stabla


K  R  A  J

2021 © - Vesti online