Ispovest Vojislava Šešelja (1): Nisam se pokajao što sam otišao
Međutim, ovo je sasvim drugačija priča. Ovo je priča o zatvorskim danima haškog pritvorenika sa najdužim stažem, o njegovim nadama, strahovima, ali i onim, manje poznatim događajima unutar zidina Pritvorske jedinice Sheveningen.
U sledećih nekoliko nastavaka "čovek koji je pobedio Haški tribunal", u ekskluzivnom intervjuu za "Vesti" otkriva kako mu je to pošlo za rukom, ali i kako su prolazili robijaški dani, da li je zaista došlo do tuče sa Jovicom Stanišićem, zbog čega je isključio generala Dragoljuba Ojdanića iz Crkvenog odbora Parohije Sheveningen, zašto je hteo da tuče majora Veselina Šljivančanina, ali i šta je tačno, a šta ne u pisanijama nekih, pre njega puštenih optuženika.
Haška biografijaVojislav Šešelj je u Haški tribunal otišao 24. februara 2003. godine, a vratio se 12. novembra ove godine. Unutar tog vremenskog roka smeštena je uzbudljiva, filmska životna priča koja sadrži sve elemente drame, trilera i komedije. Kako i ne bi kada je tokom 12 godina u Sheveningenu čekao skoro pet godina na početak suđenja, a onda je 28 dana štrajkovao glađu, imao dve teške operacije srca, a 2013. godine je prebrodio i operaciju karcinoma debelog creva. Sredinom ove godine ustanovljeno je da je u Holandiji zaradio i dve metastaze na jetri. |
Mada je u Hag otišao potpuno zdrav, a odatle se vratio teško bolestan, Šešelj 12 godina kasnije, dok razgovaramo u njegovom kabinetu u Zemunu, ne smatra da je pogrešio.
- Čovek ne može da postigne neki značajan uspeh u životu, ako nije spreman na žrtvovanje. Bio sam spreman na žrtvu da bih raskrinkao i pobedio Haški tribunal. Zato sam se na svakom mestu suprotstavljao i haškim sudijama i tužiocima i sekretarijatu i upravi zatvora. To je bio moj osnovni stav od prvog dana u Sheveningenu. Ta moja borba i suprotstavljanje su bili toliko uspešni da su svi odahnuli kada sam otišao iz Haga - kaže prvi čovek radikala, dodajući da njegov povratak u Srbiju, posle neočekivano dužeg "službenog puta", ne znači da se i priča o Haškom tribunalu tu i završava.
- Neću im još dati mira! Spremam još nekoliko knjiga o haškim procesima. Obradiću sve haške procese i izvući sve ono iz presuda što je protivpravno i politički nekorektno da bih do kraja razotkrio Tribunal - kaže Šešelj i dodaje da je i pre polaska u Hag znao da ga čeka neizvestan i dug put.
Iako se u Srbiju vratio "obogaćen" sa dve metastaze na jetri, predsednik radikala izgleda zdravo, vitalno i razgovorljivo, a na pitanje da li se pokajao, odgovara u svom stilu, kao iz topa.
- Nisam se pokajao nimalo. Haški tribunal sam pobedio i nisam još čuo nekoga da osporava tu moju pobedu, niti moje argumente. Svoj cilj sam ostvario. Što se tiče filozofije života i smrti, ne mogu da budem sebičan i da brinem za svoj život, kada je skoro 200 dobrovoljaca SRS-a poginulo u borbama na različitim ratištima. Mahom su to bili mladi ljudi iza kojih su ostale ucveljene porodice, deca. Neki od njih čak nisu stigli ni da formiraju porodice, pa kako onda ja da žalim svoj život?! Ti mladi ljudi su poginuli za ideale koje sam, na određen ideološki način, ja označio - veli sagovornik "Vesti", otkrivajući da je Sheveningen stecište stresa, ali i obolešćenih Srba!