Spasao me Sveti Nikola
- Svetu Petku za zdravlje sina Aleksandra slavim od njegovog rođenja, a Svetog cara Lazara slavim za ćerku Slađanu, jer joj je on, u to sam uveren, pomogao kad joj se desila jedna nesreća na Vidovdan - kaže Budiša.
Vera u Boga nema cenu- Odrastao sam u siromašnoj porodici. Bilo nas je desetoro dece, a naš otac za slavu se spremao cele godine. Slava je vera u Boga, i ona nema cenu. Sveta je roditeljska dužnost da to verovanje prenesu i na decu. Mi umiranjem odlazimo sa ovoga sveta, ali slava mora da ostane - kaže Anđelko Budiša. On slavi i Nikoljdan 19. decembra, jer je tog dana preživeo saobraćajnu nesreću koja mu se dogodila na obalama Vrbasa, nedaleko od Banjaluke. |
- Bila je poledica. Moj automobil skliznuo je prema ponoru, ali se na litici zaustavio, a to se dogodilo još dva puta, da bih na kraju završio u jarku na drugoj strani puta - priča Anđelko i naglašava da su se tome čudu čudili i saobraćajci koji su ubrzo stigli na lice mesta. On je uveren da je samo Sveti Nikola mogao da spase i od tada ga slavi kao svog direktnog zaštitnika.
- Porodičnu slavu Svetog mučenika Trifuna slavim onako kako sam naučio od oca Stojana i kako slave Srbi u srednjoj Bosni. Na Svetog Trifuna na slavu mi najčešće dolazi sveštenik, a ako on ne dođe onda slavski kolač, žito i sveću nosimo u crkvu. Uvek slavim na dan slave, ali radi gostiju, obično uveče. Očita se molitva, prelomi slavski kolač i nazdravi. Domaćin služi i sve vreme stoji. Pečemo tri slavska kolača, jedan glavni, jedan težački i jedan rezervni. Težački, radi rodne godine, sa domaćicom lomi gost koji se kao težak izabere. Rezervni se peče, da ne daj Bože, ne nestane hleba, a za slavu mora da se ima.