Ukrajinsko selo koje su svi rušili
Na samom kraju Donjecke oblasti, na granici sa Rusijom nalazi se selo Stepanovka. Ili ono što je od njega ostalo. Tokom leta selo je prvo prelazilo iz ruku pobunjenika u ruke ukrajinske vojske, da bi od kraja jula postalo uporište ukrajinske armije, žestoko napadano i branjeno. Ni jedni ni drugi selo nisu štedeli.Tokom leta poginulo je 12 meštana.
"Ovde leži moj komsilja Ljoša. Treba da ga ponovo sahranimo na groblju", priča Aleksej Pavljuk, meštanin sela Stepanovka.
Meštani koji selo nisu napustili tokom nekoliko meseci, koliko je ono bilo front, krili su se u podrumima i šupama. Selo je najveću štetu pretrpelo 11. avgusta. U ofanzivi pobunjenika i teškim granatiranjem ukrajinska vojska je izgubila selo.
"Evo ovim su po nama gađali. Evo Granate", kaže Aleksej Pavljuk dok u rukama drži granatu koja je pala na selo.
Novembar je i jako je hladno. Vetar neprekidno duva. Kroz ruševine kuća i dvorišta spasava se sve što može i priprema za zimu.
"Ovde je bio rat i sve je izgorelo i šupa sa ugljem. Obećali su da ćemo dobiti ugalj za grejanje. Ali niko nam još ništa nije dao. Zima ide. Šta da se radi?", priča starica koju se ekipa B92 zatekla u razrušenoj kući.
U najvećem delu sela nema stuje. Nove vlasti, vlasti samoproglašene Donjecke republike popravljaju električe vodove. Ali to je samo deo problema. Kijev mesecima ne isplaćuje penzije na teritorijama koje drže pobunjenici.
"Kako nam bog da tako će da bude. Ja ni u koga više ne mogu da se zakunem. Mi smo do toga dovedeni da ne znamo ni ko će da vlada, ni ko će da upravlja, ni ko će penzije da isplaćuje", kaže jedna starica.
Da bi primali penzije ili socijalnu pomoć, a uskoro i plate, stanovnici teritorija podkontolom pobunjenika moraju da se prijave kao raseljeni negde van teritorije takozvane Donjecke narodne republike. Nije jasno ni ko će im platiti razrušene kuće i gde će zimovati.
U međuvremenu, neprekidno kršenje primirja nagoveštava mogućnost da nije sve gotovo i da se spremaju novi okršaji.