Cena nafte neće promeniti stav Rusije o Ukrajini
Cene sirove nafte na svetskom tržištu poslednjih meseci su u naglom padu. Taj pritisak najizrazitije osećaju Rusija i Iran, jer je praćen sankcijama Zapada zbog politike Moskve prema Ukrajini i nuklernog programa Teherana.
Da li pad cena sirove nafte može imati većeg uticaja na te dve zemlje, da li ih može dodatno prisiliti na veću političku kooperativnost sa Zapadom?
Od juna do sada cena barela sirove nafte "Brent", glavnog parametra na svetskom naftnom tržištu, niža je za trećinu - pala je sa 115 dolara na 77.
Ključni razlog tog pada jesu povećana proizvodnja u zemljama izvoznicama nafte i smanjena potražnja u Evropi i državama u razvoju zbog ekonomskih problema.
Postoje i oni koji veruju da je pad cena nafte uzrokovan željom Zapada, pre svega SAD, da kazni Rusiju zbog krize u Ukrajini.
Analitičar Pjer Noel navodi da zemlje, kada se suoče sa značajnim padom cena nafte, kao prvi korak kombinuju dva elementa - ograničavaju vladinu potrošnju i smanjuju državni budžet. Noel, ipak, ocjenjuje da sadašnje stanje na tržištu nafte neće prisiliti Rusiju na promenu osnovnog strateškog cilja prema Ukrajini. Taj cilj jeste sprečavanje Kijeva da se pridruži NATO savezu.
Pad cena nafte, uz postojeće sankcije, mogao bi, možda, da utiče na neke druge ruske političke ustupke u rešavanju ukrajinske krize - navode analitički portali.
"Glas Amerike" navodi da je i Iran u sličnoj situaciji. Uz niže cene nafte Iranci trpe značajne teškoće usled ekonomskih sankcija zbog nuklearnog programa. Britanski analitičar Alister MekKeg smatra da iranski lideri verovatno nisu suviše zabrinut padom cena nafte.
"Oni veruju da će to biti relativno kratkog daha. Sa prvim znacima bržeg ekonomskog oporavka Evrope, sa američkim i britanskim održavanjem tempa ekonomskog oporavka, tražnja za naftom će postepeno rasti.
Samim tim i cene nafte će rasti, tako da će Iran i druge zemlje izvoznice disati mnogo lakše" - zaključuje on.
Analitičari procenjuju da će, u međuvremenu, Rusija i Iran, verovatno, pokušati da uravnoteže ekonomski i finansijski pritisak i donekle koriguju neke svoje spoljnopolitičke ciljeve