Specijalni rat protiv Rusije
Američka kompanija "FajerAj", specijalizovana za bezbednost kompjuterskih sistema, optužuje grupu ruskih hakera pod nazivom "APT28" da duže vreme sistematski preuzima podatke vezane za NATO i druge saveznike SAD.
"Odavno se pretpostavlja da je Rusija jedna od vodećih zemalja kada je reč o mogućnosti izvođenja složenih operacija na kompjuterskim mrežama", tvrde stručnjaci iz ove kompanije. Kao dokaz za ovakve tvrdnje navode da je deo koda programa korišćenih u spomenutim sajber-napadima ispisan sa napomenama na ruskom jeziku.
Stručnjaci američke kompanije smatraju da je hakerska grupa "APT28" uglavnom zainteresovana za prikupljanje informacija političkog ili geopolitičkog sadržaja, a hakeri su najaktivniji u Moskvi i Sankt Peterburgu.
Istovremeno, NATO saopštava o sve češćim "susretima" borbenih aviona zapadne alijanse i Rusije. Poslednji u nizu izveštaja tiču se tvrdnji da su Rusi pre nekoliko dana izvršili značajne vojne manevre u evropskom vazdušnom prostoru iznad Baltičkog, Severnog i Crnog mora.
Vazdušna komanda NATO-a u Velikoj Britaniji i Norveškoj objavila je stanje pripravnosti, ali su se, na kraju, avioni okrenuli prema Rusiji, navodi NATO.
Rusija, SAD i nafta i bolest
Rusija optužuje SAD da stoje iza drastičnog pada cena nafte sa namerom da naude, pre svega, ruskoj ekonomiji.
U toku je i specijalni rata protiv ruskog predsednika Vladimira Putina - tvrde iz Kremlja.
Sve češće se u zapadnim medijima objavljuju navodne Putinove izjave o tome da bi Rusija mogla da pokori pola Evrope pa do ponuda za podelu Ukrajine sa Poljskom.
Nakon para dana uslede demanti tih istih medija ili političara, ali demanti se ređe čitaju od prvih informacija.
Nedavno je američki "Njujork post" objavio tvrdnju da ruski predsednik boluje od raka penkreasa i da mu je preostalo tri godine života, pa zato želi da stvori "veliku Rusiju".
Putinov portparol Dmitrij Peskov opovrgnuo je te glasine.
"Pregrizli jezik dabogda, sve je u redu", rekao je Peskov.
EU preti da bi mogla da pojača sankcije Rusiji, umesto da ih ukine, kao što traže mnogi privrednici, ali i jedan broj evropskih zemalja. Brisel sada traži od Moskve da ne prizna rezultate izbora u Donbasu, jer ih ni Zapad neće priznati. Moskva je već priznala izbore u Ukrajini, ali je najavila da će priznati i volju birača u Donbasu nakon glasanja 2. novembra.
Francuska i dalje okleva da proda "Mistrale" Rusiji. Moskva, koja je davno dala avans, tvrdi da su Francuzi nezvanično potvrdili prodaju, ali SAD vrše pritisak na Pariz da odustane. Zbog sve toga, analitičari smatraju da ukrajinska kriza nije ni blizu raspleta te da će odnosi Zapada i Rusije biti na još većim iskušenjima.