"Tadić se više bavio PR-om nego Vučić"

Agencija „Right“, čija je direktorka, slovi za najuticajniju agenciju u oblasti PR-a. U javnosti se spominje i da vlada tržištem oglasnog prostora odakle su istisnuli „Dajrekt mediju“ i ostale.

- „Right“ je PR agencija, ona se ne bavi oglašavanjem, niti vrši zakup oglasnog prostora u medijima. U tom smislu mi nismo preuzimali tržište ni od „Dajrekt medije“, niti od neke slične firme jer se njihovom delatnošću uopšte ne bavimo. Ali u pravu ste u smislu da je „Right“ među PR agencijama ostvarila značajno mesto, pre svega zahvaljujući ogromnom znanju, iskustvu i radu.

Koliku moć imaju marketinške agencije?
- Moć agencija često se mistifikuje u svetu u kome je postala kolektivna zabava licitirati ko su nekakvi tajanstveni centri moći. Lista stvarno uticajnih bi bila podugačka. Tu su vlasnici medija, urednici, novinari, potom različite strukture državnog aparata, pa ljudi iz krupnog biznisa, iz sporta, iz bezbednosnih službi, estrade..

Možete li da utičete na uređivanje medija?
- Ne. Nisam to mogla ni dok sam radila u kabinetu bivšeg predsednika, iako sam bila često optuživana od ondašnje opozicije da sam navodno cenzor. To sa cenzorom je postalo fenomen za koji slobodno mogu da kažem da je smešno. Do juče je neka državna službenica bila cenzor a danas je to naraslo do premijera. To je besmislica. Moj posao bio je da komuniciram s novinarima, odgovaram na pitanja, da im izlazim u susret kako bi što bolje obavili svoj profesionalni zadatak. Takođe i da štitim predsednika, sviđalo se to ili ne nekom novinaru ili uredniku. Nisam kalkulisala.

Godinama ste bili šef pres službe Borisa Tadića. Iz tog vremena prati vas priča da ste pritiskali urednike?
- Pa prati, to je bio primer za etiketiranje političkog protivnika. O meni su loše najviše govorili oni koji su me smatrali za političkog neprijatelja, oni koji me nikada nisu ni videli. Ja sam novinar. Devedesete godine života provela sam na terenu, izveštavala s ratišta, bombardovanja, iza mene je mnogo napisanih vesti. Novinarski mi je hleb suviše drag da bih prema novinarstvu bila nepoštena. Zato i danas imam prijatelje, kolege i saradnike u svim redakcijama. To je jedan od mojih uspeha.

U kakvim ste odnosima danas s Tadićem i ljudima iz DS?

- Izbori 2012. bili su završetak saradnje s Tadićem. Osam godina sam radila za predsednika Srbije i to je bio period u kome sam imala priliku da mnogo naučim. Predsednik Tadić bio je korektan, profesionalac, bio je aktivan, u njegovo vreme se mnogo radilo. Organizovala sam neke od politički najznačajnijih događaja. Velika mi je bila satisfakcija kada sam dobila pisanu zahvalnicu od potpredsednika SAD Bajdena, posle njegove posete Srbiji, takođe, i s kolegama iz kabineta predsednika Putina vrlo smo dobro sarađivali tokom njegove zvanične posete. Zbog svega toga predsedniku Tadiću sam, zbog ukazanog poverenja, veoma zahvalna.

Kažu da danas sarađujete s nekadašnjim Tadićevim protivnikom, premijerom Vučićem, kojeg savetujete oko medijskih nastupa?
- To je takođe jedna od urbanih legendi. Naime, više se uopšte ne bavim političkim PR-om, niti to radim za bilo kog političara. Posmatram situaciju sa strane, naravno, pošto sam politički frik, i jasno vidim sve linije uticaja, koje se uspešno sakrivaju iza tog opšteg mesta koje deluje ubedljivo, da vlast vrši cenzuru medija. Postoji jedna mentalna inercija koja čak i za obaranje najbesmislenijeg sajta na internetu direktno okrivi predsednika Vlade, pa sve do situacije u kojoj je on kriv i kad televizija ukine jednu emisiju. Vrlo je štetna ta politizacija svega. U takvim okolnostima uzavrelih strasti jedna krajnje nepotrebna i nespretna odluka o ukidanju „Utiska nedelje“ od matične televizije, biva dignuta na političku ravan, pa se za ukidanje okrivi Vučić a protestuje se ispred zgrade televizije, iako Vučić ne radi u njoj. Fenomen je to što dok si u opoziciji možeš da pozoveš novinara i da mu razjasniš neki svoj potez i to je dobrodošlo, a kada si na vlasti to postaje „stravičan zločin“ - pritisak na medije.

U kakvim odnosima ste sa premijerom?
- Ako mislite na period kada je on, kao opozicionar, govorio loše o meni, on je tada precenjivao moj uticaj i sposobnosti i potcenjivao moju dobru nameru prema svim učesnicima u političkom životu. Danas, kada on, takođe bezražložno prima sve te optužbe na sebe, verovatno uviđa koliko je štetno u javni život unositi tvrdnje bez pokrića, i ja bih volela da on to iskoristi kako bi sa svoje strane doprineo smirivanju negativnih strasti.

Da li se njegova vlada bavi samo PR-om?
- Postoji jedan odličan lakmus papir koji će uvek dati objektivan i tačan odgovor na vaše pitanje: donosi li vlada nepopularne odluke i mere? Ako je to slučaj, kao u slučaju odluke o smanjenju plata i penzija, onda je odgovor negativan. Predsednik Tadić je rekao da ova vlada ima odličan marketing, ja bih rekla da je daleko bolji marketing imala njegova vlada. Ova vlada rešava probleme građana i samim tim nailazi na pozitivan odjek.

Koja je, po vašem mišljenju, razlika između Tadićevog i Vučićevog PR-a?
- Razlika je u okolnostima u kojima su radila ta dva političara. Tadić je morao neke stvari da pokrene od nule, regionalne odnose, pitanje ratnih zločina, Hag. To su sve važna, ali apstraktna, vrednosna pitanja. Vučić se bavi konkretnim ekonomskim temama. Pa smo od gubitaša JAT-a dobili uspešnu regionalnu kompaniju. Ono što ja kao neko ko se profesionalno bavi PR-om cenim jeste kada vlada donosi odluke koje nisu popularne. U tom smislu veoma je pozitivno uspešno održavanje Prajda, kao i Vučićeva spremnost na susret sa Edijem Ramom, uprkos incidentu na utakmici.