Ono naše, što nekad bejaše: Melem za pašu

Na početku Prvog svetskog rata u Beogradu je radilo već 20 apoteka

Stipendiju je dobilo više studenata medicine i samo jedan student farmacije, Pavle Ilić. On je 1836, po nalogu Državnog sovjeta i uz kneževu saglasnost, u Kragujevcu osnovao prvu državnu apoteku u Srbiji zvanu Pravitelstvena apoteka.

Otrov ili lekProtivnici kneza

Miloša su 1838. optužili kneževog lekara i kuma dr Bartolomea Kuniberta i engleskog konzula u Beogradu pukovnika Hodžesa da su otrov blajcuker, nabavljen u apoteci Mateja Ivanovića, stavili u vino koje je dr Kunibert poneo u Kragujevac za krsnu slavu kneževu. Kada je knez od državnog apotekara Pavla Ilića zatražio stručno mišljenje o blajcukeru, obavešten je da je u pitanju lek protiv jektike, tuberkuloze. Za svaki slučaj knez je naterao dr Kuniberta da prvi popije čašu vina koje mu je doneo na poklon.

Zbog povoljnih političkih okolnosti apoteka je ubrzo premeštena u novu srpsku prestonicu, Beograd, i ubrzo je postala glavni snabdevač lekovima ne samo Beograda, već i cele zemlje.

Pavle Ilić je 1861. godine položio zakletvu kao prvi srpski državni hemičar, odnosno direktor Državne hemijske laboratorije u kojoj su se analizirale prirodne mineralne vode. Treću apoteku u Beogradu otvorio je na Dorćolu jedan Zemunac, trgovac i samouki lekar Antonije Delini. Bio je samouki lekar i pravio je meleme.

Pošto je jednom prilikom izlečio turskog pašu, zauzvrat je dobio deo kuće u srcu tadašnjeg Beograda, u Vasinoj ulici, iako je bio austrougarski građanin. Pošto mu se klijentela vrlo brzo proširila, u Beograd je preselio porodicu. Ali, pošto nije imao diplomu farmaceuta, radnja mu je bila često zatvarana.

Njegov sin Andreja, pod pritiskom Miloševog zakona i uređivanja zdravstva otišao je u Minhen na školovanje. Naime, 1845. donet je Zakon o apotekama i akademska titula bila je obavezna. Tek tada je apoteka Delini konačno ozbiljno radila, a Andreju je nasledio sin, poznati beogradski farmaceut Nikola Delini.

Na početku Prvog svetskog rata u Beogradu je radilo već 20 apoteka, a prva proizvodna laboratorija nastala je 1920. godine u sastavu veledrogerije "Mišković i kompanija". Patrijarhalna sredina u Srbiji dugo nije dozvoljavala žene u farmaciji.

Pionir u tom poslu bila je Desanka Ruvidić, koja je diplomirala 1913. godine u Beču, a prva farmaceutkinja u prestonici bila je Savka Kaljević Stefanović, koja je studije započela u Lozani, a diplomirala je posle Velikog rata u Zagrebu. Danas, 180 godina nakon što je Matej Ivanović otvorio prvu apoteku, u srpskoj farmaciji više od 90 odsto zaposlenih su žene.