Pljusak loptastih munja

Arheološko nalazište: Ostaci grada Mohendžo Daro u 21. veku

 

"Mohendžo Daro je nekad bio cvetajući grad. Izgleda kao da je potekao sa neke table za crtanje nepoznatog futurističkog arhitekte. Začuđuje potpuno odsustvo uobičajene istočnjačke ornamentike. Ne zna se ko ga je izgradio. Teoretski, on ne bi trebalo da se nalazi na tlu Indije..."

U starom indijskom epu "Mahabharata" govori se, između ostalog, i o velelepnom gradu Mohendžo Darou (Brežuljak smrti, na hindu jeziku). Nestao je pod veoma tajanstvenim okolnostima. Na nebu se iznenada pojavilo zaslepljujuće svetlo, vazduh je snažno zastrujao, a zatim je usledila snažna eksplozija. Od visoke temperature okolne vode su proključale, a "ribe su izgledale kao pečene".

Kao dokaz o tragičnom uništenju tog grada, naučnici su pronašli otopljeno kamenje i tragove požara. Na rastojanju od jednog kilometra sve građevine su potpuno razorene, a po položajima ljudskih skeleta može se pretpostaviti da se katastrofa dogodila u trenutku jer sve izgleda tako kao da su se stanovnici do poslednjeg trenutka opušteno kretali i obavljali svoje poslove.

Veličina katastrofe podseća na nuklearno razaranje. Međutim, teorija o nuklearnom ratu u vreme staroindijskih kultura u dolini reke Ind je neubedljiva. Osim što je neverovatno da su tada vladali takvom tehnologijom, teoriju negira i činjenica da na Brežuljku smrti nisu nađeni nikakvi tragovi radioaktivnosti. U staroindijskom epu se pominje invazija iz svemira. Zbog toga je nastala teorija o zastrašujućem pljusku loptastih munja što se u suštini smatra prirodnom katastrofom.

Naime, ustanovljeno je da u zemljinoj atmosferi, pod uticajem kosmičkih zraka i električnog polja, nastaju hemijski aktivne čestice. One su sposobne da se koncentrišu i slepe, slično grudvi snega, stvarajući na taj način lebdeće tvorevine u obliku kugli različitih dimenzija. Te fizičkohemijske tvorevine, kuglaste munje, nazvane su FHT.