Zemlja čuda: Prva srpska škola u Albaniji

Život u Albaniji nikada nije bilo lak Srbima

 

Albanija je mala država koja izlazi na Jadransko more, ali od velikog strateškog značaja jer se s albanske obale kontroliše ulaz u Jadransko more, koja su poznatija kao Otrantska vrata.

Imaju veliki strateški značaj, jer bi se blokadom relativno uskog prolaza zatvorio jadranski prostor. Mada Albanci slave 28. novembar 1912. godine kao dan osnivanja države, tada je samo proglašena država Albanija, a granice su iscrtane tek godinu dana docnije. Međunarodno priznanje stekli su za još nekoliko godina.

Srpska manjina živela je u Albaniji decenijama bez ikakvog kontakta sa maticom, potpuno odvojena od sveta i bez ikakvih prava. Pošto nikad u istoriji Albanije nije vršen nijedan popis stanovništva na kome bi i pripadnici manjina imali pravo da se izjasne o svojoj nacionalnosti, ne postoje tačne statistike o njihovom broju. Zvanično ima ih samo 100, a nezvanično oko 35.000 i to čak 30.000 živi u Skadru i okolini.

Pavle Jakoja Brajević iz Skadra

- Sve do 1992. godine u Albaniji je bilo zabranjeno pokretanje bilo kakvih manjinskih pitanja, a proces albanizacije nealbanskog stanovništva je decenijama surovo sprovođen. Međutim, od 1992. godine dolazi do postepenog otvaranja pitanja prava manjinskih zajednica, pa je čak formirana i Partija ujedinjenja za ljudska prava, koju su osnovala udruženja nacionalnih manjina. Međutim, poluvekovna diktatura je ostavila traga...

Na teritoriji Albanije žive kao manjinski narod Grci, Srbi, Romi, Vlasi, Cincari, Makedonci i deo islamizovanog slovenskog stanovništva, a delimično poarbanašenog. Život u Albaniji nikada nije bilo lak Srbima, baš kao ni drugim nacionalnim manjinama. Istina je da od pomisli na nacionalno promovisanje, zadrhtim, jer smo bili svedoci kuda je nacionalizam odveo Balkan!

Mi Srbi, kao i ostale nacionalne manjine u Albaniji, navikli smo da ćutimo i trpimo - kaže predsednik Udruženja Srba iz Albanije, 58-godišnji Pavle Jakoja Brajević, mašinski inženjer i pravnik, koji živi u Skadru. Došao je u Banjaluku, na 19. Evropsku smotru srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu.

- Među albanskim Srbima sačuvala se stara autohtona zajednica Srba muslimanske veroispovesti, kao i određeni broj Srba katolika. Srbi iz Albanije su pravo blago koje bi Srbija morala da neguje i čuva. Mi Srbi se međusobno poznajemo, a i rodbinski smo povezani. Mi svoje korene dobro znamo, a istina je da smo silom prilika integrisani u albanski život - kaže Brajević.

- Očekujemo da će EU da nam pomogne u ostvarivanju uskraćenih nacionalnih prava, ali to sporo ide... Uz pomoć srpskih vlasti od 2010. godine u Skadru i Fijeru je organizovana dodatna nastava na srpskom jeziku, a u prvoj godini rada srpske škole su imale preko 200 učenika.

Srpske škole su u Albaniji ukinute dekretom kralja Zogua 1934. godine, a od tada srpsko stanovništvo u Albaniji nije imalo mogućnost školovanja na maternjem jeziku.

- Doskora Srbi u Albaniji nisu mogli da imaju ni srpsko ime i prezime. Međutim, od pre izvesnog vremena smo dobili pravo da vratimo ranije nasilno promenjeno ili dodeljeno ime ili prezime, ali to se skupo plaća, a novca nikada dovoljno - umornim glasom priča Brajević.

On tvrdi da se takva diskriminacija retko gde sreće u 21. veku.

- Albanija je pod uticajem EU januara 2014. otvorila školu sa nastavom na srpskom jeziku. Posle više od sedamdeset godina! Osnovana je u selu Hamil i pohađa je 60 srpskih đaka. Ovo je prvi značajniji korak vlasti prema Srbima - podseća sagovornik "Vesti" i optimistički dodaje da dolaze bolja vremena za Srbe u Albaniji.

- Iskreno očekujemo, ne samo mi Srbi, već i sve druge nacionalne manjine, da će nam Albanija i zvanično dozvoliti da uživamo u stvarnim pravima koja bi trebalo da imamo kao nacionalne manjine. Može se reći da mi Srbi iz Albanije čuvamo ono što su Srbi iz Srbije ostavili, tamo daleko...