Čoline reči se ne komentarišu!

- Moji nastupi sa "Teksas bendom" su koncerti u pravom smislu reči u velikim dvoranama. Album "Ljubavi", koji sam objavio pre pet meseci, fantastično je primljen kako u Srbiji, tako i u dijaspori.

Primetio sam da na koncertima ima sve više stranaca, što je veliki plus. Navikao sam na žive nastupe, a posle australijske turneje imaću koncerte na sarajevskom stadionu "Koševo", na stadionu "Vardara" u Skoplju i zagrebačkoj "Areni"- najavljuje Joksimović i dodaje da je svaki koncert priča za sebe, jedna velika tvrđava i dok se ne sagradi jako je teško.

x Čini se da vaša karijera stalno ide uzlaznom linijom. Kako vam to polazi za rukom?

- Potrebno je da čovek bude malo muzikalan i mnogo vredan. Uvek je potrebna sreća, ali ona je samo jedan faktor. Sreća je potrebna, na primer, kada prelazite ulicu. U tom lancu koji je pun segmenata koji su jako važni za nečiji uspeh, takva karika, ako ispadne ili se otkači, od uspeha nema ništa. Sve je povezano.

x Mnoge je iznenadila izjava Zdravka Čolića da je jedino Toše Proeski mogao da ga nasledi, a da vi i Vlado Georgiev nemate "raspon glasa" za njegovog naslednika?

- Ne znam šta je mislio time. Pre dva meseca sam ga upoznao i jako je drag čovek. Čola je spomenik i ne treba ga komentarisati. U to se ne dira.

Neviraju me laži x Da li vam smetaju napisi u novinama o privatnom životu? - Ne pričam o privatnom životu. Nerviraju me, naravno, kad se pišu laži, jer imam ćerku koja ide u školu i to čita. To čitaju i njene drugarice, pa joj pričaju. Ne nerviraju me neke benigne priče, tipa da sam kupio neku čudo spravu za vežbanje.

x Kako ocenjujete novu koncepciju izbora srpskog predstavnika za "Evrosong"?
- Jednom prilikom razgovarao sam sa Aleksandrom Tijanićem da ne bi bilo loše da se promeni način izbora. Ali, nisam ovako zamišljao, već po principu kao kad se radilo pesmu za predstavnika BiH.

Izabere se predstavnik i kompozitor, a onda se koncentrišemo na jednu pesmu. Nije trebalo da se prave tri pesme. Pesmu "Lejlu", koju je pevao Hari Varešanović za koju sam dobio nagradu kao kompozitor, pripremao sam šest meseci, pripremao se Hari i cela Bosna. Drugi problem je što je publika glasala za izviđača, a ne za pesmu.

x Mnogi tvrde da je i pobeda Milana Stankovića dokaz da je "Grand" apsolutno preuzeo srpsku muzičku scenu?

- Nije. Milan ima svoju publiku. Svi ljudi koji gledaju "Grand" glasali su za njega, i to je veliki plus za Milana. Ali, pitam se šta bi bilo da su se pesme vrte na radiju mesec dana, da ih publika nauči, svari i da onda oceni, kao što je slučaj sa drugim predstavnicima "Evrosonga".

Milan sjajno peva, ali ne znam kako bi zvučao da je pevao pesmu koju je pevala Emina. Zamislite da je on pevao sve tri pesme. Mlad je taj način izbora. Publika je više glasala za izvođača, a ne za pesmu, a nama treba pesma.
 

Dobar stric x Dobili ste bratanca, pa kakav ste stric? - Kad sam postao tata pitao sam se kako je moguća ta vrsta veze i ljubavi koju je Saša počeo da razvija sa mojom ćerkom Minom. Postalo mi je jasno tek kad sam postao stric i to je predivan osećaj.   Ilija je divno dete i njegovi osmesi uvek me oraspolože. Bio sam presrećan kada se rodio, a kad god imam vremena volim da ga posetim i s njim provedem neko vreme. Kad malo odraste, sigurno ćemo biti dobri drugari.