"Molila sam se i Bog mi je poslao Šibu"
Pitanje je da li bi, s obzirom na nepristupačnost terena, monahinja bila pronađena da nije bilo psa Šibe iz Lazarevca i pripadnika Gorske službe spasavanja, koji je spasioce, prateći trag monahinje, doveo do jame do koje teško dolaze i najspremniji muškarci.
Pripadnici Gorske službe spasavanja (GSS) poziv za pretragu terena dobili su u petak uveče, a u akciji spasavanja monahinje iz pećine učestvovali su pripadnici valjevske vatrogasne jedinice specijalizovani za izvlačenje iz ruševina, policajci, lovci Udruženja "Braća Nedić" i meštani.
- Pećina je na oko 300 metara od manastira, a njen ulaz, na oko 30 metara od puta, nalazi se na strmoj litici i visini od 25 metara, do njega se dolazi bukvalno kretanjem s kamena na kamen, opasnom i uskom kozjom stazom. Ulaz u jamu, za koju se ne zna koliko se prostire u dubinu brda, ravan je, ali onda počinje okomiti pad. Srećom da unutrašnjost na početku nije potpuno strma jer je pitanje da li bi monahinja preživela pad, pošto smo je u svesnom stanju pronašli na oko 20 metara od ambisa. Za nas je i dalje potpuna misterija kako se žena od 62 godine uopšte popela do ulaska u jamu, ali pas Šiba nas je vodio u tom pravcu", pričaju spasioci.
Oni su Jelu iz ambisa izvukli uvezanu užadima i na nosilima, a zatim je transportovali do Urgentnog centra valjevske bolnice, gde je ugruvana, ali van životne opasnosti, zadržana na lečenju.
Jela, koja je u Pustinji, manastiru udaljenom dvadesetak kilometara od Valjeva, u kojem je i krštena, još od 1968, i uz mati Ninu, igumaniju, jedina je monahinja u jednoj od svetinja valjevskog kraja, manastiru koji se nalazi nedaleko od sela Poćuta, ali je zaklonjen strmim šumovitim padinama Orlovače i Bele stene.
SPASILAC, VLASNIK PSA: Naćulio je uši i lajao je sve jače
"Kada sam ušao u pećinu, pas Šiba je naćuljio uši, telo mu je bilo napeto, pravo kao strela. Lajao je sve jače. Spustio sam se niz jamu duboku 12 metara i kroz nekakav mali otvor video sam monahinjinu ruku. Ispod otvora nalazila se rupa od četrdesetak centimetara sa metar i po, ispred koje su se nalazili kamenje i kosti životinja. Monahinja se kroz tu rupu provukla u ležećem stavu, verovatno u potrazi za izlazom. Ne mogu da opišem sreću kada sam video da je živa i da nije ozbiljno povređena", ispričao je Vladimir Milutinović (36), spasilac Gorske službe spasavanja (GSS), koji je uz pomoć svog vernog psa prvi stigao do nesrećne monahinje i spasao je sigurne smrti.
Kako kaže, u potrazi dobar pas ima ključnu ulogu jer ima odličan njuh i za razliku od spasilaca, koji pokrivaju pet metara terena, pokriva 100. Za razliku od policijskih pasa, koji njuškaju zemlju, psi spasioci nos drže visoko. Oni love visoki miris, odnosno miris koji isparava iz tela...
"Šiba se, njuškajući, samouvereno kretao kroz stenovit, nepristupačan teren, sve dok nismo došli pred stenu koja se nalazila na nekih desetak metara iznad moje glave. Psu se tačno po telu vidi kada nanjuši unesrećenog. Rep mu je visoko podignut, uzbuđen je, napet i laje", dodaje Vladimir, koji je, kako kaže, bio presrećan jer je kod svog prijatelja prepoznao upravo te znakove.
Vladimir se potom uzverao uz stenje i došao do pećine duge 15,20 metara. Šiba je postajao sve uzbuđeniji, pokazivao je na ulaz na dnu jame.
"Kroz otvor sam video monahinjinu ruku. Skoro istovremeno, putem radio-stanice neko od kolega je pokušao da me dobije. Starica se u tom trenutku trgla i okrenula ka otvoru, pa sam video da je živa i zdrava. 'Staramajko, nemojte da se brinete! Došli smo da vam pomognemo. Sve će biti u redu', rekao sam joj", prepričava Vladimir.
Ubrzo potom, putem radio-stanice, a onda i dozivajući uzvikom "ejlop", koji najdalje odjekuje u planini, dozvao je i ostale spasioce. Monahinju su uvili u foliju i toplu garderobu da se ugreje, dali joj vodu i na nosilima je provukli kroz uski otvor, a onda i dopremili do vozila Hitne pomoći.