Danas je sve na izvol'te

Porodica na prvom mestu: Bilja Jevtić i Aca Ilić sa sinom Ivanom

- Nismo hteli da pravimo nikakvo glamurozno slavlje. Bilo nas je malo, samo najbliži. Brzo su prošle ove dve i po decenije, što znači da nam je bilo lepo i da nije bilo dosadno. Zvezda našeg slavlja bio je naš 15-godišnji Ivan, koji je postao gimnazijalac. Bio je ponosan na mamu i tatu. Sa svih strana su stizale čestitke i želje da dočekamo i proslavimo zlatnu svadbu. Ako bog da sreće i zdravlja, biće i to - kaže Aca Ilić.

Predviđali su nam krah braka

Koliko je vaša sreća smetala vašim kolegama?
- Mi smo valjda prvi par na estradi koji nije krio svoje venčanje. Mnogi su nam tada govorili da nije pametno da javno pričamo o vezi i braku, da je bolje da krijemo da smo u vezi i da smo se venčali. Mnogi su predviđali brz krah našeg braka, a danas nam čestitaju što smo opstali. Tada je to bilo loše, mnogim kolegama je smetalo. Ni danas mi nije jasno zašto nekome smeta tuđa sreća i zašto hoće da je pokvare. Bilo je mnogo ružnih, jeftinih i zluradih komentara. Ali, odavno ih nema. Posle ovoliko godina, i naš brod je uplovio u mirnu luku.

Kako se osećate kad čujete ili pročitate javno prepucavanje bivših supružnika iz vaše branše?
- Muka mi je, muka je i Bilji. Nije sve za javnost. Prosto je nepristojno, nekulturno i tužno to što mnogi rade. Ljudi, pa sačuvajte bar minimum dostojanstva. Ima mnogo toga što bismo Bilja i ja mogli da kažemo, ali nam pristojnost to nikada nije dozvoljavala. Mnogi ne vode računa o tome da treba, pre svega, da zaštite sopstvenu decu. Mučno je što je danas sve na izvol'te.

Bilja i vi važite za skladan par, da li je kod vas nekada bilo problema?
- U mladosti je bilo burno, jer mladost sa sobom nosi veliku strast, ljubomoru nije uvek sve bilo med i mleko. Danas se zajedno smejemo tome što nas je mučilo u mladosti i to prepričavamo kao anegdote . Bilo je situacija kada smo oboje besno govorili da je gotovo, da je kraj, da je sve među nama završeno. Ali, već posle nekoliko sati situacija se menjala. Brzo smo zaključivali da mi jedno bez drugoga ne možemo, da smo jedno drugom sudbinski predodređeni. Bez obzira šta se među nama dešavalo nikada nije bilo šanse da se raziđemo. Posle svega, oboje smo mnogo ponosni na našu vezu, naš odnos i brak. I otkriću vam nešto - vatra među nama i dalje gorucka.

Ko je u vašem braku više povukao?
- Iskren da budem više je povukla Bilja, iako je bilo odricanja sa obe strane kako bi se sačuvala porodica. Bilja je u naš brak utkala sve - srce, dušu... Svesno se odrekla dela svoje karijere, suzbila je svoje ambicije samo da brak ne bi trpeo. Još na početku je rekla da su joj brak i porodica najvažniji, a za karijeru koliko prostora ostane. Tako se uvek i ponašala. Njeno odricanje je lepa, vredna, ljudska žrtva. Ambicije su joj u braku splasnule, nikad se nije laktala i nikad mi ništa nije prebacila. Glupo je da hvalim svoju ženu, ali ona je brižna majka, požrtvovana supruga. Vukla je, vozila, dovozila, radila sve. Kad je gledam sa strane, ne što je moja žena, ali Bilja je izuzetna osoba.

Ivan delija

Kada vam je bilo najteže?
- U vreme bomardovanja kada je Biljana bila trudna. Nismo znali gde ćemo, a lekari su preporučili Bilji da se negde skloni dok trudnoća malo ne odmakne. Gde se sve nismo sklanjali - u beogradski hotel Interkontinental, pa u Milanovac kod mojih, u Nemačku kod Biljine drugarice. Bilo je strašno. Vratili smo se kući u avgustu kada je sve malo utihnulo. I eto, sad kad gledam našeg Ivana koji me je u visini već pretekao, gledam kakav je delija i ne mogu da verujem kroz šta smo sve prošli.