Planski genocid nad Afrikom!

Bukti epidemija: Ebola kosi i stanovnike Sijere Leonea

 

- Jako sam ljut. Svetska zdravstvena organizacija, na čelu sa Margaret Čen, treba da ide na sud i odgovara, jer su dozvolili da nepotrebno umre toliko ljudi. I Ujedinjene nacije pod hitno treba da preispitaju svoj stav prema eboli, jer ovo što se dešava ravno je planiranom genocidu. Trenutno je ugrožena Afrika, ali ako se ubrzo na zaustavi širenje ebole, pošast će zahvatiti i sve ostale kontinente. Ne spavam, jer narod umire unazad devet meseci, virus se brzo širi, a na terenu se konkretno ne vidi da se bolest suzbija, osim što se daju prognoze da će uskoro umreti još 20.000 ljudi. A kad se zaraza prvi put pojavila pre 38 godina u Kongu, a potom u Nigeriji i Senegalu, bio sam u timu dr Mana i dr Pjota, koji su otkrili da je reč o novom smrtonosnom virusu. Nama je tada preminulo oko 500 ljudi i bolest je bila zaustavljena, dok se danas Svetska zdravstvena organizacija bavi prognozama, a koordinator Ujedinjenih nacija zadužen za ebolu umesto da je na terenu kojim se zaraza širi, sedi ovde, u Americi - kaže za "Vesti" dr Prvulović.

On dodaje da je neprekidno u kontaktu sa Ujedinjenim afričkim kongresom i da ga je pozvala premijerka Liberije da dođe u ovu zemlju i pomogne.

- Pozvala me je njihova kancelarka Ivet Česon i obećala da ću imati odrešene ruke, da će me u svemu slušati ne samo ona i predsednik države Liberije, već i vojska i policija. Jer, da bi se zaustavilo širenje ebole, neophodno je diktatorsko ponašanje. To znači totalni karantin za sve obolele i one koji su bili sa njima u kontaktu, kao i za medicinsko osoblje. Danas po selima Liberije mrtvi leže na ulicama, pre ukopa ih kupaju i plitko sahranjuju, umesto da se telo kremira, a sve lične stvari preminulog momentalno spale. Treba da se, ako ne može drugačije, uz pomoć vojske i policije zabrani svaki kontakt s obolelim osobama i svima onima koji su u karantinu. Mi smo pre četiri decenije tako radili, ali i na lokalnim jezicima ljudima davali uputstva kako da prepoznaju ebolu i šta moraju da čine da bi se sačuvali. Očigledno da danas toga nema - priča dr Prvulović.

Međutim, da bi otišao u Liberiju, dr Tomislavu Prvuloviću je potrebna saglasnost Ujedinjenih nacija i njihov diplomatski pasoš, te da Ujedinjeni afrički kongres i Liberija zvanično zatraže od UN da Prvulovića pošalje kao svog specijalnog izaslanika, u ovu misiju.

- Meni takav status nije potreban ni zbog kakve karijere, niti radi bilo koje slave. Penzioner sam, a tokom radnog veka kao lekar misionario sam u 50 siromašnih zemalja celog sveta, lečio i preživeo velike boginje, ebolu, kugu, koleru, malariju... Status izaslanika UN je nužan da bih imao odrešene ruke. Ako idem, a hoću da dam sve od sebe da se ebola zaustavi, onda terapija, uputstva o zaštiti stanovništva i moja reč na terenu, počev od šefa države pa do običnog građanina, moraju da se bespogovorno ispoštuju i da imaju težinu. Osim toga, neophodno je da se Liberiji i ostalim najugroženijim zemljama, odmah doniraju oprema i medikamenti u dovoljnim količinama, uključujući i uređaje za proizvodnju seruma iz krvi onih koji su preživeli ebolu. Jer, svako ko preživi postaje trajno imun, ako se toj osobi uzme samo 250 grama krvi i od nje napravi serum, može se pomoći da se sa bolešću izbori oko 50 obolelih. Serum može da pomogne da više od 40 odsto obolelih preživi, umesto 10 odsto kao što je dosadašnji pokazatelj - pojašnjava naš sagovornik.

Dr Prvulović dodaje da se u sadašnjoj epidemiji ispostavilo da je i medikament za lečenje side dao rezultate:

- U Liberiji je na svoju ruku oboleli seoski lekar dr Logan sam sebi i svojim pacijentima počeo da daje lek lamivudin i još neke medikamente protiv side. I preživeli su. Sa tom vešću su upoznati i u američkom institutu zdravlja, ali imam utisak da su nepoverljivi, jer su vrlo neodređeni po pitanju ovakve terapije - kaže naš sagovornik.