Ebola - kuga novog doba

Do sada su pacijenti zaraženi ebolom pod najstrožim merama bezbednosti dopremani u evropske klinike ne bi li se uz pomoć zapadne medicine spasli sigurne smrti, a sada je prvi put izvan Afrike virus sa obolelog pacijenta prenet na drugu osobu. Reč je o medicinskoj sestri Terezi Romero (44) sa klinike "Karlos III" u Madridu, koja je brinula o obolelom španskom svešteniku iz Sijera Leonea koji je u međuvremenu umro. Pored Tereze, čije je trenutno stanje vrlo loše, još sedam ljudi se nalazi u karantinu, od toga tri člana lekarskog tima i suprug obolele.

Raste zebnja

Ne samo u Španiji, nego i širom Evrope raste zebnja da bi mogao da se dogodi liberijski scenario. U Briselu, međutim, uveravaju suprotno.

Africi pomoć najpotrebnija Ebola spada u najopasniju zarazu na svetu. Trenutna epidemija u zapadnoj Africi je pogodila Gvineju, Liberiju i Sijera Leone. U Sijera Leoneu se situacija sve više zaoštrava zbog štrajka ljudi zaduženih za sahranjivanje umrlih od ebole, zahtevajući da budu bolje plaćeni. Za Saverija Belicija, italijanskog epidemiologa koji je radio u regionima zaraze, Evropa bi, umesto da dalje širi uzbunu, trebalo da se jače angažuje u borbi protiv epidemije u Africi. Zemlje koje su pogođene nemaju potrebno medicinsko osoblje ili ono nije dobro obučeno, upozorio je on.

"Ebola-kriza se odigrava u nekim afričkim zemljama. Malo je verovatno da se tako nešto desi u Evropi", poručio je portparol evropskog komesara za zdravstvo Tonio Borg.

Eksperti takođe uveravaju da ovaj slučaj neće promeniti situaciju u Evropi i da nema razloga za brigu. U Nemačku je inače, pre par dana stigao treći pacijent zaražen ebolom, oboleli službenik UN (56) iz Liberije - koji je smešten na izolovano odeljenje klinike "Sent Georg" u Lajpcigu. Prema poslednjim informacijama njegovo stanje je izuzetno kritično. Pre toga su dopremljena još dva pacijenta - lekar iz Ugande koji trenutno leži u Frankfurtu i muškarac iz Senegala koji je posle pet nedelja lečenja otpušten kao zdrav iz hamburške klinike.

Prema procenama instituta "Robert Koh" i "Bernard Noht", stanovništva u Nemačkoj nije ugroženo, saopštila je nemačka vlada. Rizik da putnici prenesu bolest u zemlju je minimalna, ali se ona ne isključuje. Međutim, to "ali" je upravo ono što Nemci, a i drugi u Evropi osećaju kao veliku pretnju.

U Italiji, gde se skoro svake nedelje pojavi novi lažni alarm vezan za ebolu, napetu situaciju pokušavaju da iskoriste desnopopulistički političari, šireći strah da bi dolaskom desetine hiljada izbeglica iz Afrike ebola mogla da se prenese u Evropu. Saverio Belici iz organizacije Lekari bez granica smatra da je to glupost.

"Što se emigracije tiče, rizik je ravan nuli. Ljudi koji su stigli na obalu u južnoj Italiji, imaju bar godinu dana putovanja za sobom, neki i duže. Oni su već duže vremena van granica svojih zemalja. Kod ebole se simptomi javljaju posle deset dana, a ako se pacijent ne leči, on umire sa verovatnoćom od 90 odsto u roku od dve do tri nedelje".

Karantini na aerodromima

Mnogo veća verovatnoća je, kaže on, da neki pacijent zaražen ebolom uđe u Evropu avionom. U Italiji su zato zdravstvene službe na najvišem stepenu pripravnosti, izrađeni su vanredni planovi, a specijalne klinike su pripremljene za takve slučajeve, dok na aerodromima postoje karantini.

U Nemačkoj su međunarodne vazdušne luke u Diseldorfu, Frankfurtu, Hamburgu i Minhenu opremljene po najvišim standardima za zarazne bolesti, a Nemačka je inače najbolje "naoružana" zemlja za tretman pacijenata zaraženih ebolom sa sedam centara specijalizovanih za takve slučajeve.

Nema leka Ebola virus se prenosi putem telesnih tečnosti kao što su krv, pljuvačka, urin, ali i znojem i suzama. Može da se širi sa osobe na osobu, sve dok virus ne pokaže simptome. Dok se to ne desi, može da potraje i do tri nedelje. Tokom prve faze ebola liči na grip, pacijenti imaju visoku temperaturu, žale se na bol u mišićima, proliv i povraćanje. Tek kasnije dolazi do unutrašnjeg krvarenja i otkazivanja organa, što može dovesti do smrti. U zavisnosti od tipa ebole umire 60 do 90 procenata obolelih. Leka protiv ovog virusa nema, pa se mogu lečiti samo simptomi i njihove posledice na izolovanim odeljenjima. Ljudi mogu da spreče zarazu samo na jedan način - da izbegnu kontakt sa nosiocem virusa.

Rukovodilac virologije na univerzitetskoj klinici u Marburgu Štefan Beker kaže da ne može da zamisli slučaj sličan kao madridski u Nemačkoj, iako, naravno, ne može stopostotno da isključi takvu mogućnost.

Ako se javi sumnja da je neko inficiran ebolom ili nekim drugim virusom, onda se ta osoba stavlja na posebno izolovano odeljenje, a za lekare i osoblje postoje striktna uputstva što se tiče zaštitnih mera.

Pacijentu se uzima krv, koja se šalje u specijalne laboratorije u Hamburgu i Marburgu i u najkraćem roku se utvrđuje da li postoji opravdana sumnja ili ne, objasnio je ovaj virolog.

Igra na sreću

Međutim, nisu svi takvi optimisti. Jedna studija britanskog univerziteta Lankaster predviđa sa visokom verovatnoćom da će se ebola uskoro proširiti na Francusku i Veliku Britaniju. Mogućnost da će se u Francuskoj u sledeće tri nedelje desiti takav slučaj iznosi 75 odsto, a u Velikoj Britaniji 50 procenata. U afričkim zemljama pogođenim ebolom govori se najviše francuski i postoje brojne transportne veze do Pariza, a avionski saobraćaj se odvija nesmanjenim obimom, objašnjava se u studiji.
Velika Britanija je takođe ugrožena, jer Hitrou spada u svetski najveću tranzitnu vazdušnu luku. Obe zemlje su preuzele po jednog obolelog iz kriznih oblasti i uspešno ga lečile, ali mogu da dođu i oni koji i ne znaju da u sebi nose virus.
"Sve je samo čista igra na sreću", zaključak je autora studije.
 

Poznata decenijama Direktor jedne misionarske škole je 1976. u prašumi Jambuku u Zairu na izletu sa kolegom na obali reke Ebola kupio meso sveže ubijenog majmuna. Kao onda, tako i danas ono se nalazi na jelovniku domorodaca. Par dana kasnije oni su umrli, a nedeljama kasnije je u Jambuku je obolelo 300 ljudi, od kojih je 280 umrlo. Iste godine je zaraza izbila u susednom Sudanu, gde je umrlo 150 od 284 pacijenta kod kojih je potvrđena infekcija. Da je ebola virus već postojao i u bivšem Zairu, pokazalo se 1977. godine obdukcijom leša jednog lekara, koji je pet godina ranije umro od zagonetne groznice nakon što je sam secirao leš mladog čoveka i povredio prst. Njih dvojica su još 1972. prvi bili zaraženi ebolom. Do sada je virus poznat u Obali Slonovače, u Gabonu, Kongu, Demokratskoj Republici Kongo, Južnoj Africi, Sudanu i Ugandi, a sada je zaraza pogodila i Gvineju, Liberiju i Sijera Leone, što je do sada najteža epidemija u istoriji.   Pet vrsta virusa Danas se zna da je virus izolovan 1976. godine pogodio gorile, šimpanze, antilope i ljude. Pošto se virus prenosi iz životinjskog sveta, ebola spada u zoonose. Takođe, slepi miševi nose virus u sebi, ali ne obolevaju. Određene vrste slepih miševa se smatraju prirodnom akumulacijom virusa ebole. Konačni dokazi za to još nedostaju. Uzrok svih dosadašnjih epidemija među ljudima je bio zaraženi majmun ili slepi miš. Ebola zajedno sa Marburg- virusom čini porodicu filovirusa. U zavisnosti od porekla, razlikuje se pet vrsta virusa ebole: Zair, Sudan, Bundibugio, Obala Slonovače i Reston na Filipinima, koja je bezopasna za ljude.